Kako će EXPO promeniti gradske linije u Beogradu?

Potpuno uklanjanje trolejbuske mreže iz centralnog gradskog jezgra, zamena postojećih dotrajalih trolejbusa elektroautobusima i savremenim trolejbusima sa autonomijom, trajno produženje trasa nekoliko postojećih trolejbuskih linija, uvođenje novih linija na elektropogon i izgradnja novih okretnica, ali pre svega unapređenje trenutno dotrajalog elektro podsistema javnog gradskog prevoza u Beogradu samo su neki od detalja analiza o unapređenju gradskog transporta u glavnom gradu u koje je eKapija imala uvid.

Reč je o, kako eKapija precizira, analizama koje je državna kompanija EXPO 2027 uradila u saradnji sa stručnjacima i inženjerima Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd, a u kojima je ispitivano više modela i varijanti reorganizacije i unapređenja javnog prevoza u glavnom gradu, pre svega elektro podsistema, kao i reinženjering trolejbuskih linija.

Kako bi se dugotrajno unapredio elektropodsistem gradskog prevoza, osim navedenog, analize su predvidele da se, kada je reč nivou funkcionisanja, trolejbuske linije za početak vrate na stanje iz 2019. godine (kada su poslednji put funkcionisale u punom kapacitetu), da kompanija EXPO 2027 kupi ukupno 100 novih vozila na elektropogon (60 solo trolejbusa, 20 zglobnih i 20 elektroautobusa), a koji bi kada prođe izložba koja će biti održana naredne godine, bili predati na upravljanje i održavanje GSP-u.

To bi značilo svojevrsni preporod prilično dotrajalog elektropodsistema najvećeg gradskog prevoznika. Reč je o dodatnih 100 vozila, ne računajući 50 elektroautobusa za koje je EXPO već sproveo nabavku i čija se isporuka očekuje.

Kako se navodi u jednoj od analiza, reinženjering trolejbuskog podsistema ima za cilj „temeljno preispitivanje postojećeg sistema i njegovo značajno unapređenje primenom savremenih transportnih tehnologija i iskustava uzimajući u obzir aspekte energetske efikasnosti, ekonomskih i ekoloških prednosti i socijalnih i istorijskih momenata“.

Kada je reč o pojedinostima, varijantom A predviđeno je trajno skidanje trolejbuske mreže iz Dobračine, sa Trga repubilke, iz Kralja Milana, sa Terazija, kao i iz ulica Kneza Miloša, Nemanjine i Svetogorske, dok varijanta B, uz pomenute ulice, predviđa i skidanje kontaktne mreže i sa Slavije i iz Makenzijeve ulice (do Vojislava Ilića). S obzirom na to da obe varijante predviđaju trajno uklanjanje mreže u centralnom gradskom jezgru, jasno je da bi kroz centralnu zonu na trolejbuskim linijama 19, 21, 22, 28, 29, 40 i 41 ubuduće bili angažovani elektroautobusi ili trolejbusi sa autonomijom, što se upravo u analizi i pominje kao rešenje, uz otvaranje mogućnosti za trajno produženje trasa pojedinh linija.

Tako je u predloženo da buduće trase linija na elektropogon budu: 19 (Beograd na vodi – Konjarnik), 21 (Dorćol /SC Milan Gale Muškatirović/ – Učiteljsko naselje), 22 (Studentski trg – Kruševačka), 28 (Studentski trg – Zvezdara), 29 (Studentski trg – Medaković 3), 40 (Zvezdara – Banjica 2) i 41 (Studentski trg – Banjica 2).

U analizi se i za varijantu A i za varijantu B kao jedna od glavnih prednosti navodi oslobađanje centralne zone od kontaktne mreže, ali i otvaranje mogućnosti za produženje trasa linija uvođenjem savremenih vozila na elektropogon. Uz to, kao glavna mana varijante B, koja predviđa skidanje mreže i sa Slavije, navodi se to da bi se time narušila statika tramvajske kontaktne mreže koja je sa trolejbuskom projektovana kao jedna celina.

Osim toga, skidanje mreže od Makenzijeve do Vojislava Ilića (što bi ubuduće bio deo na kome bi se vozila priključivala i isključivala sa trolejbuske mreže), kako je navedeno u analizi, moglo bi da dovede do sustizanja i nagomilavanja vozila na linijama 19, 21, 22 i 29, naročito u špicevima. To u praksi znači da je bliže realizaciji varijanta A.

Kao konkretna vozila koja bi se koristila posle ukidanja mreže u najužem centru, u analizi se pominju trolejbusi sa autonomijom (IMC – in motion charge), baterijski elektroautobusi i elektroautobusi sa superkondenzatorom. Kao linije na kojima bi trebalo da budu angažovani isključivo električni autobusi navedene su 19 (Konjarnik – Beograd na vodi) i 21 (Dorćol /SC Milan Gale Muškatirović/ – Učiteljsko naselje), što nije iznenađujuće, ako se zna da u Beogradu na vodi i na Dorćolu već terminiraju elektroautobusi sa superkondenzatorskom tehnologijom.

Analizom je čak predviđena mogućnost i da se svi trolejbusi na navedenih sedam linija zamene sa 100 elektroautobusa (94 na radu i 6 u rezervi), ali je ustanovljeno da ta opcija u praksi prilično dugo ne bi mogla da se sprovede, jer u pogonu Dorćol gde se trenutno parkiraju i održavaju vozila na elektropogon bi u najboljem slučaju, sa svojih 1MW instalisane snage moglo da se postavi sedam punjača, dok bi za punjenje 100 vozila bilo potrbebno 24 punjača odnosno dodatnih 5MW, za šta trenutno ne postoje mogućnosti.

Ta mogućnost, na osnovu odgovora iz Elektrodistribucije, u koji je eKapija takođe imala uvid, nije u potpunosti odbačena, ali to bi značilo izgradnju nove trafostanice koja je predviđena svakako PDR-om za područje na kome se nalazi pogon Dorćol, ali čija gradnja je i dalje neizvesna.

Nove EXPO linije i buduće pretvaranje postojećih linija u elektroPlan o nabavci 100 vozila za potrebe gradskog prevoza u Beogradu, što je država voljna da finansijski podrži, odnosi se isključivo na sedam predloženih linija elektropodsistema. Što se tiče, 50 elektroautobusa (solo i dvozglobnih) koji su uveliko u procesu nabavke, oni će, kako ukazuje još jedna analiza EXPO-a  biti angažnovani na potpuno novim, takozvanim EXPO linijama, od kojih će dobar deo ostati stalne i po završetku izložbe u Surčinu.

Tako je planirano uvođenje kružne linije Blok 45-EXPO, sa oznakom EKO 3, koja bi polazila ne sa postojeće okretnice u ovom novobeogradskom bloku nego sa nove koja se gradi u okviru izgradnje produžetka Ulice Jurija Gagarina. Ova linija, koju bi opsluživali zglobni elektroautobusi, kako predviđa analiza, radila bi „u povremenom režimu“ odnosno u vreme budućih sajmova u Surčinu ili utakmica na Nacionalnom stadionu, koji se trenutno gradi.

Elektrolinija, poručuje analiza, postaće i postojeća autobuska 35 Blok 20-Lešće, a nju će opsluživati solo elektroautobusi, koji će se napajati preko brzih punjača u Bloku 20, odakle će kretati i nova e-bus linija ka EXPO kompleksu.

U planu je i uvođenje linije Vukov spomenik-Kej oslobođenja (Zemun), kao i transformacija postojeće autobuske linije 36 u e-bus liniju Beograd na vodi-Prokop. Uz to, analiza rađena za potrebe javnog prevoza u toku i posle održavanja EXPO-a, predviđa i mogućnost da se svi Higerovi elektroautobusi koji se koriste na liniji EKO 1, a koji su nabavljeni 2016. zamene novim e-busevima.

Ono što bi trebalo da bude svojevrsna zaostavština EXPO-a javnom prevozu prestonice, jeste što je planirano da se deo električnih autobusa posle izložbe preusmeri na postojeće linije, a prioritet će, poručuje analiza, imati linije 26, 27E, 78 i 83, odnosno stanovnici naselja Braće Jerković, Mirijevo, Crvenog krsta, Zemuna… Uz to, kao moguće linije na kojima će u narednim godinama klasični autobusi biti zamenjeni e-busevima u analizi se predlažu linije 75 i 77 koje Bežanijsku kosu povezuju sa centrom grada, kao i linija 84 od Nove Galenike do Zelenog venca, a uvođenje e-vozila se u budućnosti razmatra i za Banovo brdo i Vidikovac.

Planovi i predloženi potezi i koraci koji se tiču reorganizacije elektropodsistema javnog prevoza u Beogradu, a koji su navedeni u pomenutim analizama ukazuju na nekoliko stvari. Najpre da državna kompanija EXPO 2027 planira da uloži značajna sredstva u moodernizaciju elektropodsistema javnog prevoza u Beogradu i prateće infrastrukture, a koji će posle izložbe ostati na trajno upravljanje gradu, odnosno GSP-u. Ove analize upućuju i na to da bi sprovođenjem u delo predloga iz njih bile konkretizovane određene ideje o transformaciji javnog gradskog prevoza od pre više godina.

Dok bi planiranim ulaganjem države u modernizaciju tog podsistema i prateće infrastrukture bio dugoročno preporođen i značajno unapređen dotrajali trolejbuski podsistem GSP Beograd, grad je u poslednje vreme preduzeo određene korake koji nisu u skladu sa tim, a jedan od glavnih je izmena Odluke o javnom prevozu kojom se otvara prostor za javno-privatno partnerstvo, odnosno ustupanje dela trolejbuskih linija privatnicima koji bi na njima angažovali svoje električne autobuse i hibridne autobuse EURO 6 norme. Uz to, valja podsetiti i na činjenicu da je i dalje u toku tender grada za kupovinu 60 solo trolejbusa, ali čiji je ishod vrlo neizvestan.

Tako su, kada je reč o planiranim investicijama u javni gradski prevoz, planovi EXPO-a, odnosno države, sa jedne strane i grada Beograda sa druge, trenutno u priličnoj koliziji jer je pitanje šta će u praksi biti od ovoga sprovedeno, ako grad ne odustane od svojih koraka, pre svega kada je reč o pomenutom javno-privatnom partnerstvu.