Kako je izvoz iz Srbije za Kinu premašio vrednost od milijardu evra?

Pre deset godina ukupan izvoz iz Srbije za Kinu vredeo je nešto manje od pet miliona evra, da bi za 11 meseci 2022. godine premašio milijardu evra, pokazuju podaci koje je Biznis.rs dobio od Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Struktura izvoza iz prošle godine govori, međutim, da lavovski deo – ili ukupno 920 miliona evra, ostvarujemo zahvaljujući izvozu rude bakra i koncentrata, kao i od katoda od rafinisanog bakra.

Dolazak grupacije Ziđin (Zijin Copper Serbia, Zijin Mining) u Srbiju 2018. godine očigledno je transformisao ne samo tržište nekretnina u Boru, već i izvoznu ponudu Srbije.

Prema podacima RZS, izvoz katodnog bakra rastao je upravo od te godine, da bi od 2019. do 2022. ruda bakra i katodni bakar suvereno vladali vrhom tabele robe koja se iz Srbije plasira u Kini.

Prema podacima koje su iznosili zvaničnici Srbije, ali i predstavnici Zijina, ta grupacija investirala je više od dve milijarde dolara u rudnike bakra i zlata, kao i u postrojenja za preradu rude, a u Srbiji zapošljavaju oko 7.000 ljudi. Sindikati borskog basena su, međutim, nedavno pokrenuli proteste zbog usvajanja novog Pravilnika o radu, na osnovu koga će, kako tvrde, biti smanjene plate zaposlenima.

Ukoliko se vratimo u 2012. godinu, izvozna ponuda Srbije bila je izuzetno skromna: cigarete, obuća i daske od bukve činile su gro plasmana u Kini, a interesantno je da je put te zemlje od poljoprivrednih proizvoda otišlo vina u vrednosti od 184.000 evra. Tokom prošle godine, vrednost izvezenog vina premašila je milion evra, odnosno pet puta je veća nego deceniju ranije.

Daske od bukve su se, takođe, zadržale među deset top proizvoda iz Srbije za kinesko tržište, a vrednost tog izvoza vrtoglavo je porasla do 2022. godine – sa nešto više od 530.000 evra na 25,5 miliona evra ili gotovo 50 puta. Izvoz takvih dasaka bio je na vrhu tabele po vrednosti robe plasirane u Kinu 2014, 2015. i 2016. godine, da bi po prvi put pao na drugo mesto 2017. godine, kada je najvrednija izvozna roba iz Srbije bila – „ostale centrifugalne pumpe“.

No, ako ostanemo pri poljoprivrednim proizvodima, još jedna roba itekako je našla put do najvećeg tržišta na svetu – smrznuto goveđe meso bez kostiju. Prvi put na listu prvih 20 izvoznih proizvoda dolazi 2019. godine, u vrednosti od blizu 3,3 miliona evra. Za 11 meseci prošle godine, izvoz goveđeg mesa vredeo je gotovo 11 miliona evra, što znači da je vrednost za tri godine porasla više od tri puta.

U 2022. godini u odnosu na 2021. neke robe zabeležile su izuzetan rast vrednosti plasmana u Kinu. Čak devet puta više je vredeo izvoz naizmeničnih višefaznih motora, a po prvi put su iz Srbije izvezeni i elektromotori snage do 37,5W, i to u vrednosti od blizu 4,5 miliona evra. Izvezeno je i tri puta više rude bakra i koncentrata, kao i 4,5 puta više pomenutog smrzutog goveđeg mesa. Tokom prošle godine je zabeležen značajan pad izvoza neobrađenog hrastovog i ostalog drveta, dok su bukove daske ostale na vrhu liste.

Od RZS smo zatražili i podatke o kompanijama – najvećim izvoznicima iz Srbije u Kinu, ali nam je rečeno da se radi o podacima poverljivog karaktera, koje državna statistika nije u mogućnosti da dostavi. Firme koje su doprinele poboljšanju trgovinskih veza javno je, međutim, pohvalio ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović, koji je i predsednik srpskog dela Mešovite međuvladine komisije za ekonomsku saradnju s Kinom.

„Zaista su neverovatni podaci koji su ostvareni uz pomoć kineskih kompanija kao što su CRBC, Zijin, Huawei, CRIC, Linglong, China Shandong International, HIBIS“, rekao je Momirović posle sastanka sa predstavnicima Komore kineskih kompanija u Srbiji.

On je naveo i da je trgovinska razmena između Srbije i Kine za deset meseci 2022. godine premašila vrednost od pet milijardi evra – što ukazuje na to da, uprkos ogromnom rastu izvoza, Srbija i dalje ostvaruje deficit u trgovini sa Kinom, kao i gotovo sve ostale države na planeti. Prema podacima portala Statista.com, Kina je u novembru 2022. ostvarila trgovinski suficit vredan 69,2 milijarde dolara sa ostatkom sveta, a među retkima koje su plusu kada je reč o razmeni sa Kinom su Švajcarska, Japan i Australija.