Nedostaje nam 20.000 profesionalnih vozača – da li su povoljniji stanovi i plate za supruge rešenje?

Poslovno udruženje drumskog saobraćaja Srbijatransport objavilo je predlog mera koje bi, prema njihovoj proceni, pomogle da se veći broj mladih odluči za veoma traženo zanimanje profesionalnog vozača. Među njima su i subvencionisanje obuke, poreski stimulansi za poslodavce, ali i obezbeđivanje stambenih olakšica, kao i naknada suprugama.

Analiza Srbijatransporta ukazuje i na to da se radi o merama koje bi dale rezultate na dugi rok, dok bi kratkoročno rešenje bilo uspostavljanje bilateralne saradnje sa Indijom, odakle bi mogli da dođu kvalifikovani vozači neophodni domaćoj privredi.

Pozivajući se na izveštaj Svetske organizacije za drumski transport (IRU), iz Srbijatransporta upozoravaju da je u 2023. godini na globalnom nivou čak tri miliona radnih mesta vozača kamiona u 36 zemalja gde je rađena analiza ostalo nepopunjeno, uz procenu da bi taj manjak mogao da se udvostruči do 2028. godine.

„Prisutan je sve veći jaz između mladih i starih vozača i, ukoliko ne bude značajnijih akcija, očekuje se da će stanje biti mnogo gore u narednih pet godina. Srbiji nedostaje oko 20.000 vozača u drumskom transportu, odnosno oko osam odsto vozača kamiona i 17 odsto vozača autobusa“, ističu u predlogu mera koje su uputili Vladi Srbije.

U analizi koju je potpisao generalni direktor Srbijatransporta Goran Aleksić ističe se da je ključni izazov sa kojim se suočava transportna industrija zapravo jaz „od škole do volana“, što dodatno komplikuju visoki troškovi obuke, licence i osiguranja.

„To čini skupim proces koji je potreban da bi mlad čovek postao vozač kamiona. U Francuskoj, na primer, prosečna cena za dobijanje vozačke dozvole i sertifikata o stručnoj profesionalnoj osposobljenosti iznosi 5.250 evra, što je više od tri njihove minimalne mesečne zarade. U Srbiji obuka za vozača kamiona u autoškoli i CPC centrima, sa taksama, ispitima i svim neophodnim formalnostima košta preko 300.000 dinara, što je oko 6,5 minimalnih mesečnih zarada“, naglašava Aleksić.

U Srbijatransportu smatraju da Vlada Srbije mora da kreira modele koji olakšavaju pristup profesiji donošenjem kvalitetnih podzakonskih akata, kojima bi bila smanjena minimalna starosna granica za obuku i rad profesionalnih vozača, ali i uvedene subvencije za sticanje kvalifikacija za vozače kamiona i autobusa.

Kada je reč o konkretnim potezima koji bi pomogli da se više naših građana, a posebno mladih, odluči za profesiju vozača, Srbijatransport predlaže ukupno šest mera:

• Subvencionisanje početne CPC obuke za profesionalne vozače, odnosno kandidata do 30 godina starosti, kao neophodnog i obaveznog sistema edukacije.
• Uvođenje posebnih poreskih stimulansa da bi se zapošljavali vozači. Predlog je da u periodu od 10 godina rada jedna, poslednja, godina dekade bude oslobođena od poreza na plate, dok bi za mlade vozače do 30 godina starosti prve tri godine rada bile oslobođene poreza na plate
• Obezbeđivanje dodatne nenovčane beneficije da se vozači zapošljavaju u Srbiji, poput modela da država daje besplatno zdravstveno osiguranje za jedan mesec tokom godine za sve vozače, odnosno za tri meseca u godini za mlade vozače, sa ciljem da ne odlaze na rad van Srbije
• Razmotriti mogućnost obezbeđenja nekih stambenih olakšica, a posebno u manjim gradovima gde to manje košta, poput stanova koji se daju po privilegovanim uslovima vojsci i policiji
• Plaćanje ženama vozača određene manje naknade, posebno ako su trudne, kako bi se vozači ženili i ostajali u Srbiji. Imamo primere iz avio-saobraćaja gde neke avio-kompanije daju neku manju platu ženama pilota, kako bi sve učinili da oni mirno voze
• Donošenje podzakonskih akata koji regulišu osnovnu i CPC obuku u smislu unapređenja sistema edukacije, snižavanja troškova rada CPC centara i podrške teritorijalnoj pokrivenosti.

„Ovo su predlozi mera koji, ako se primene odmah, mogu dati rezultat u dugoročnom periodu od narednih pet godina. Do stabilizacije potrebnog broja i kvaliteta resursa zaposlenih u transportu neophodno je preduzeti hitne mere uspostavljanja bilateralnih sporazuma sa Republikom Indijom o olakšanom dolasku radno sposobnih kadrova koji su neophodni sektoru drumskog transporta“, poručuju iz Srbijatransporta.

Trebalo bi takođe, kako savetuju, imati na umu i neiskorišćene kadrovske resurse „kod kuće“ – poput činjenice da među profesionalnim vozačima ima veoma malo žena.

„Prema istraživanju IRU, samo 16 odsto vozača autobusa na globalnom nivou su žene, što je ispod proseka u ukupnoj transportnoj industriji (22 odsto) i radno sposobnom stanovništvu (46 odsto). Кada je Srbija u pitanju, procenat žena koje rade kao profesionalni vozači daleko je niži nego od proseka u EU, te je neophodno uspostaviti programe podrške zapošljavanja žena na pozicijama profesionalnih vozača, a posebno vozača autobusa u sektoru javnog prevoza putnika„, naglašava direktor Srbijatransporta Goran Aleksić.

Zaključak je da je Srbiji neophodno da svake godine, pored 1.000 novih vozača koji se obrazuju u srednjim stručnim školama, kroz CPC centre bude obučeno i osposobljeno više od 3.000 novih profesionalnih vozača u drumskom transportu.

„Ekonomski održiv i funkcionalan transport od izuzetne je važnosti za konkurentan poslovni ambijent i razvoj privrede Srbije“, naglasio je Aleksić.