Poplave se mogu sprečiti sa 80 miliona evra investicija godišnje

Poplave koje su u maju i junu zahvatile deo teritorije Republike Srbije proglašene su 19. juna za elementarnu nepogodu. Naneta je značajna šteta u više od 60 jedinica lokalnih samouprava, a u pojedinim krajevima bili su ugroženi i građani.

Vlada Srbije usvojila je potom Uredbu o Državnom programu pomoći i obnove oštećenih porodičnih stambenih objekata u svojini građana. Ministarstvo za javna ulaganja saopštilo je 10. jula da je počela isplata bespovratne materijalne pomoći za porodice čiji su stambeni objekti oštećeni u poplavama.

Prvi iznosi državne pomoći, kako je navedeno, isplaćeni su za poplavljene stambene objekte u Kragujevcu i Kraljevu, jer su ove dve lokalne samouprave prve privele kraju postupke koji po zakonu prethode isplati pomoći. Naime, bespovratna materijalna pomoć isplaćuje se nakon što lokalne samouprave dostave Ministarstvu za javna ulaganja pravosnažna rešenja o materijalnoj pomoći za obnovu kuća oštećenih u poplavama.

Program pomoći odnosi se na oštećene porodične stambene objekte u svojini građana, a stepen oštećenja je kategorisan u pet kategorija, na osnovu kojih se isplaćuje pomoć građanima. Tako se za prvu kategoriju oštećenja isplaćuje 200.000 dinara, za drugu 300.000, za treću 400.000, za četvrtu 500.000 dinara, a za petu kategoriju oštećenja 800.000 dinara.

Saopšteno je i da su iznosi državne pomoći od ove godine uvećani za 40 i 50 procenata, u zavisnosti od kategorije, u odnosu na pomoć, koja je dodeljivana u prethodnih devet godina.

Rizik od poplava može se redukovati i do 70 odsto

Profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić ocenio je u razgovoru za Biznis.rs da je Srbiji potrebno 60 do 80 miliona evra godišnje za prevenciju od poplava. On je istakao da rizik raste, i da su neophodna takozvana protiverozivna uređenja slivova.

„To nije mnogo novca jer za zemlju koja stalno trpi posledice bujičnih poplava ovo treba da bude prioritet, a ne, na primer, izgradnja nacionalnog stadiona koji bi koštao više od 500 miliona evra. Tim novcem rizik od poplava bio bi redukovan za 60 do 70 procenata. Nikog ne treba da iznenađuje što pada kiša u maju i junu, jer to su dva najkišovitija meseca kod nas, a bujične poplave posebno su karakteristične južno od Save i Dunava“, kaže naš sagovornik.

Dodao je da je nešto manji rizik od velikih rečnih poplava na teritoriji Vojvodine, ali da su tradicionalno veoma rizična područja slivovi Morave i Kolubare, kao i podslivovi Drine.

„Imamo 11.500 bujica na teritoriji Srbije, rizik je permanentan i treba primeniti koncept življenja sa poplavama, znači biti uvek spreman da se odgovori na pravi način. U Srbiji je u proteklih 60 godina u poplavama poginulo više od 130 ljudi, a materijalna šteta veća je od 14 milijardi evra. Treba raditi na pošumljavanju, protiverozivnim uređenjima, na izradi sistema pregrada, sanaciji jaruga, izgradnji regulacija bujičnih tokova kroz naseljena mesta. Ako bi se u narednih desetak godina investiralo godišnje od 60 do 80 miliona evra, rizik bi bio značajno manji“, ocenio je Ristić.

Naglasio je da treba voditi računa i o komunalnom redu, odnosno da se ne baca otpad u reke, ali i o urbanističkom redu, što znači da se ne gradi u plovnim zonama. Ako se sve to uradi, profesor Ristić smatra da se može sa većim stepenom sigurnosti čekati vreme koje dolazi.

„Jedino rešenje je da ozbiljnije radimo na prevenciji bujičnih poplava, da otklonimo sve ono što ih generiše jer kada se one jave – ne može mnogo toga da se učini. Treba početi od brdsko-planinskih terena, pogotovo od onih delova koji su degradirani i ugroženi erozijom“, naveo je naš sagovornik.

Prijavljena šteta na 1.600 stambenih objekata

Ministar za javna ulaganja Marko Blagojević izjavio je krajem juna da je prijavljena šteta na 1.600 stambenih objekata oštećenih u nedavnim poplavama. On je tada za RTS istakao da pravo na državnu pomoć za oštećene stambene objekte usled poplava imaju svi vlasnici koji treba da prijave štetu i podnesu zahtev za isplatu pomoći.

Blagojević je ocenio da vladin program obnove, shodno nastaloj šteti, daje iznose koji su zbog promene cena građevinskih materijala veći nego što je bila državna pomoć tokom prethodnih poplava. On je naveo da je od 2014. godine Vlada Srbije opredelila sredstva u iznosu od 20 milijardi dinara za finansiranje intervencija na 786 lokacija u 98 lokalnih samouprava, prenela je agencija Beta.

Ministar finansija Siniša Mali naglasio je krajem juna da će država pomoći obnovu svake oštećene kuće u poplavama, a ubrzo je i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić ocenio da se šteta zbog nedavnih poplava trenutno kreće između 2,3 i 2,5 milijardi dinara.

I direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić izjavio je da je izdvojeno 80 miliona dinara koje će, po javnom pozivu, moći da koriste lokalne samouprave za rekonstrukciju i sanaciju poljskih puteva, oštećenih u poplavama. On je tada obrazložio da će Uprava za poljoprivredno zemljište finansirati 70 odsto vrednosti radova, a 30 procenata lokalne samouprave.