Mikro, mala i srednja preduzeća zapošljavaju više od 830.000 radnika

Preduzeća u Srbiji podstiču privredni razvoj zemlje, neophodno dodatno finansiranje

PreduzetnikSrbija

27.5.2024 09:09 Autor: Redakcija Biznis.rs 0

Preduzeća u Srbiji podstiču privredni razvoj zemlje, neophodno dodatno finansiranje Preduzeća u Srbiji podstiču privredni razvoj zemlje, neophodno dodatno finansiranje
Mikro, mala i srednja preduzeća u Srbiji učestvuju sa preko 60 odsto u BDP-u. Zapošljavaju više od 830.000 radnika i ostvaruju više od polovine... Preduzeća u Srbiji podstiču privredni razvoj zemlje, neophodno dodatno finansiranje

Mikro, mala i srednja preduzeća u Srbiji učestvuju sa preko 60 odsto u BDP-u. Zapošljavaju više od 830.000 radnika i ostvaruju više od polovine dobiti privrede Srbije. Kako mogu da obezbede više sredstava, bila je tema konferencije „Modeli razvojnog finansiranja na Zapadnom Balkanu“.

Fond za razvoj Srbije do sada je primio zahteve za kredite od dvadeset i osam milijardi. Plasirano je deset milijardi dinara u kreditima i delom bespovratnim sredstvima. Više od polovine je otišlo u mala preduzeća, a svega 1,6 odsto u velika. Raskorak između potreba privrede i mogućnosti Fonda, ukazuje na to da je potrebno pronađi dodatne izvore finansiranja, piše RTS.

„Zahvaljujući Ministarstvu finansija, aktivirali smo kreditnu liniju sa Evropskom investicionom bankom. Pregovaramo i sa francuskom razvojnom agencijom gde očekujemo dodatna sredstva za kreditiranje posebnih projekata“, navodi Tatjana Matić, direktorka Fonda za razvoj.

Kao i u Severnoj Makedoniji, Investiciona razvojna banka Republike Srpske je u vlasništvu države. Podrška je usmerena ne samo ka privredi, već i ka stanovništvu, jer upravljaju i stambenim fondom.

„Smanjivali smo svih ovih godina kamatne stope i naterali banke i finansijske institucije da koriguju svoje kamatne stope. Danas je kamatna stopa Investiciono-razvojne banke na stambene kredite tri odsto, s tim da jedan odsto subvencioniše Vlada Republike Srpske“, objašnjava Dražen Vrhovac, v. d. direktora Investiciono-razvojne banke RS.

Modeli u EU

U članicama Evropske unije su drugačiji modeli. Mađarska razvojna banka ulaskom u Uniju počela je da daje kredite privredi, kapital i garancije da bi danas postepeno prešla na privatne fondove kapitala. U Sloveniji izvozna i razvojna banka kreditira svega 25 odsto malih i srednjih preduzeća na duži rok otplate.

„Preporučio bih da sredstva plasirate u obliku finansijskih instrumenata. Ne kažem da grantovi nemaju dobar efekat, ali se potroše“, naglašava Matej Zalar iz Izvozne i razvojne banke Slovenije.

Dodatno finansiranje

Bez obzira na model, u celom regionu postoji potreba za razvojem, a to znači i dodatno finansiranje.

„Možemo osigurati da se finansijski resursi efikasno usmeravaju gde su najpotrebniji. Za Srbiju to znači davanje prioriteta sektorima koji obećavaju visok potencijal za zapošljavanje i održiv rast“, poručuje Ana Tripković, državna sekretarka u Ministarstvu finansija.

To podrazumeva ne samo traženje para u budžetu kreditnim linijama ili grantovima Evropske unije, već i razvoj tržišta kapitala kroz vlasničke i dužničke hartije od vrednosti, privlačenje investicionih fondova i prilagođavanje kompanija tržišnim uslovima.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...