Šta proverava poreska kontrola kod službenih putovanja?

Službena putovanja zaposlenih često deluju kao rutinski deo poslovanja, ali upravo na njima poreski inspektori veoma često pronalaze nepravilnosti. Jedna od najčešćih grešaka odnosi se na netačno upisano vreme polaska i povratka u putnom nalogu.

Takve propuste inspekcija lako otkriva poređenjem sa računima za gorivo, putarinu ili hotelski smeštaj, pa je usklađenost satnice na svim dokumentima od presudnog značaja kako bi se izbegle poreske sankcije.

Da bi troškovi službenog puta bili priznati u poreskom bilansu, a isplaćene dnevnice ostale neoporezive, poslodavci moraju da poštuju pravila propisana Zakonom o porezu na dohodak građana i pratećim uredbama. Svako odstupanje u dokumentaciji može dovesti do toga da se isplaćeni iznosi tretiraju kao drugi prihod zaposlenog i naknadno oporezuju.

Osnovni dokument bez kojeg nema opravdanja za isplatu dnevnica jeste putni nalog. On mora biti sačinjen pre početka putovanja i sadržati podatke o zaposlenom, razlog i destinaciju puta, planirano trajanje, prevozno sredstvo, kao i odobrenje ovlašćenog lica. Sam bankovni izvod ili usmeni dogovor nisu dovoljni da bi Poreska uprava priznala trošak.

Po završetku službenog puta zaposleni podnosi putni račun u roku koji je definisan internim aktima kompanije. Uz njega se prilažu svi dokazi o nastalim troškovima, uključujući račune za smeštaj, prevoz, gorivo i putarine.

Troškovi prevoza obuhvataju sve rashode vezane za korišćenje prevoza, uključujući avionske karte, vozne ili autobuske karte, ili troškove korišćenja sopstvenog automobila.

U slučaju korišćenja privatnog vozila, naknada se često izračunava na osnovu pređenih kilometara, prema važećim tarifama. Poslodavci su obavezni da obezbede povrat svih troškova prevoza uz adekvatnu dokumentaciju, kao što su računi ili putni nalozi.

“Troškovi smeštaja su još jedan značajan aspekt službenog puta. Poslodavac je dužan da obezbedi odgovarajući smeštaj zaposlenom ili da nadoknadi troškove koje zaposleni snosi za boravak. Ovi troškovi mogu uključivati hotelske račune, troškove rezervacija preko platformi ili, u nekim slučajevima, i paušalne naknade za boravak kod rodbine ili prijatelja”, navodi poreski savetnik Milan Radošević.

Kod službenih putovanja u zemlji dnevnica pokriva troškove ishrane i drugih uobičajenih izdataka tokom boravka van mesta rada, dok se izdaci za prevoz i smeštaj nadoknađuju u celosti na osnovu priloženih računa. Trenutni neoporezivi iznos dnevnice iznosi 3.471 dinar po danu.

Visina dnevnice zavisi od trajanja puta. Zaposleni koji je na putu proveo između osam i 12 sati ima pravo na polovinu dnevnice, dok za putovanje duže od 12 sati ostvaruje pravo na pun iznos. Ako službeni put traje kraće od osam sati, dnevnica se ne isplaćuje, ali se opravdani troškovi prevoza i dalje priznaju.

Kod inostranih službenih putovanja obračun je složeniji jer se vreme provedeno u drugoj državi računa od trenutka prelaska granice, odnosno od poletanja aviona sa domaćeg aerodroma kada je reč o avionskom prevozu. Povratak se računa do ponovnog prelaska granice ili sletanja na domaći aerodrom.

Maksimalni neoporezivi iznos inostrane dnevnice iznosi 90 evra dnevno, ali poslodavac internim aktom može odrediti i niži iznos. Za boravak u inostranstvu duži od 12 sati pripada puna dnevnica, dok se za putovanje koje traje između osam i 12 sati isplaćuje polovina. Vreme provedeno na teritoriji Srbije obračunava se odvojeno, prema pravilima koja važe za domaća službena putovanja.

Propisi ne zabranjuju poslodavcu da zaposlenom isplati dnevnicu veću od neoporezivog limita, bilo da je reč o putovanju u zemlji ili inostranstvu. Međutim, deo koji prelazi propisani neoporezivi iznos podleže oporezivanju. Na tu razliku obračunava se porez na zarade po stopi od 10 odsto, pri čemu se poreska osnovica utvrđuje preračunavanjem isplaćenog neto iznosa na bruto.

„Poslodavci su zakonom obavezni da obezbede transparentnost u vezi sa pravilima službenih putovanja i obračunom troškova. Što znači da moraju da imaju definisan iznos dnevnica i ostalih naknada kroz pravilnik, da blagovremeno osiguraju isplate, kao i da jasno definišu procedure za odobrenje službenih putovanja. U slučaju da poslodavac ne obezbedi odgovarajuće naknade, zaposleni imaju pravo da traže naknadu štete ili da se obrate inspekciji rada“, zaključuje poreski savetnik Milan Radošević.