Ukidanje televizijskih programa politička, a ne ekonomska odluka

Kablovski operator SBB prošle nedelje je saopštio da će od 28. oktobra ukinuti TV Prva, TV B92, kao i njihov kablovski potfolio iz svoje ponude, i to zbog „izrazito nepovoljnih tržišnih uslova nametnutih od strane vlasnika televizija sa nacionalnom frekvencijom“.

Iako se u saopštenju SBB-a navodi da neće pristati na ucenjivačku i potpuno neprimerenu ponudu vlasnika Prve, koja je u odnosu na prethodni period saradnje uvećana za čak 1.000 odsto, kasnije su u javnost isplivale informacije da je cena bila 38 miliona evra za distribuciju dva nacionalna i tri kablovska TV kanala iz ponude Prve televizije.

Diskusija o celokupnoj situaciji traje danima unazad, a gledaoci se skoro svakodnevno zasipaju informacijama na koji način mogu da raskinu ugovor sa kablovskim operatorom, i to potpuno besplatno. Stiče se utisak da je odjednom briga o potrošačima postala prioritet, dok se kao ključno nameće pitanje – o čemu je ovde zapravo reč? Da li se radi o tržišnoj ili političkoj borbi i kakve posledice će sva ova dešavanja doneti krajnjim korisnicima koji ionako nemaju puno izbora i već su, u najvećoj meri, podeljeni na one pretplaćene na pakete Telekoma Srbija i one koji mesečne račune plaćaju SBB-u.

Profesorka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu Neda Todorović u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da je kompletna situacija poražavajuća i da medijska scena izgleda potresno loše, zato što se ne računa na to da i građanin ima pravo da formira sopstveno gledište na osnovu različitih informacija.

“Nije to odluka koju je United Grupa donela. Njena odluka je posledica. Uzrok ovoga je bila činjenica da je njima, kao što smo videli, povećana cena programa koji emituju i to toliko da jednostavno iz ekonomskih razloga ne mogu da je plate. A ta nova cena je, naravno, politička odluka pošto se ni tim televizijama ne isplati da ostanu bez oglasa koje su imali. Dakle, to uopšte nije ekonomski logično, to je zapravo odluka da se SBB i programi koje on emituje udalje sa tržišta”, napominje profesorka Todorović.

Ona smatra da je ovo politička odluka doneta kako građani ne bi imali mogućnost da gledaju objektivne televizije, da slušaju različite stavove – i jednih, i drugih, i trećih, i zbog toga ponavlja da je to poražavajuće po razvoj demokratskog društva i građane koji žele da čuju različita mišljenja na osnovu kojih će formirati svoj stav.

“Znači, tako se ukida pravo da ja imam ikakav izbor. Smatram da je to jedna nepopularna, nedemokratska odluka koja će na medijskoj sceni ostaviti samo jednog velikog, i to državnog emitera, koji će imati monopol. Hajde onda ukinite društvene mreže i sve ostalo, i hajde da gledamo jedan program iz jednog centra”, napominje naša sagovornica.

Na pitanje kako će se rešiti ova situacija profesorka Fakulteta političkih nauka odgovara – „onako kako politički moćnici budu odredili“.

“Ne želim da mi iko ispira mozak i sugeriše na koji način ću da mislim. Ja nisam ni u jednoj stranci, ali smatram da imam pravo na slobodno mišljenje i na informacije iz različitih uglova i sa različitih televizijskih stanica i programa”, dodaje Neda Todorović.

Ona smatra da su i krajnji korisnici kablovskih operatora već podeljeni i to na povlašćene, odnosno one koji su uz “državnu varijantu”, i one druge koji su potisnuti, i da to nije ravnopravna utakmica.

“To je trka u kojoj jedan učesnik dobija ogromnu prednost, a ovi ostali manji, sitni prosto su zadržani na startu i oni će biti pušteni da trče kada ovaj prvi bude blizu cilja. Kao nekome ko se bavi medijima sve to mi izgleda poražavajuće”, zaključuje profesorka Todorović.

Oglasio se i RATEL

Zbog povećanog broja prigovora na operatore elektronskih komunikacija oglasila se i Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL).

“RATEL obaveštava pretplatnike da je članom 107. Zakona o elektronskim komunikacijama propisana obaveza operatora elektronskih komunikacija da pretplatnika, najmanje mesec dana unapred, obavesti na pogodan način o nameri jednostrane izmene uslova ugovora, kao i o pravu pretplatnika na raskid ugovora pre isteka perioda na koji je zaključen”, navodi se u saopštenju.

Pretplatnik, kako ističu, ima pravo da po prijemu obaveštenja operatora o jednostranoj izmeni uslova ugovora podnese zahtev za raskid ugovora bez obaveze plaćanja troškova u vezi sa raskidom, ako se najavljenim jednostranim izmenama bitno menjaju uslovi pod kojima je ugovor zaključen na način koji nije na korist pretplatnika, a naročito u pogledu specifikacije usluga (sadržaj paketa) i uslova za korišćenje usluga pod ponuđenim promotivnim pogodnostima.

“Dakle, Zakon o elektronskim komunikacijama omogućava pretplatniku da na propisan način raskine ugovor sa operatorom elektronskih komunikacija ukoliko nije saglasan sa, između ostalog, promenama u pogledu specifikacije usluge, odnosno sadržaja paketa koji koristi”, navode u RATEL-u.

Ukoliko pretplatnik ne uspe da reši svoj problem sa operatorom može da uputi prigovor RATEL-u, uz obavezno podnošenje dokaza da je prethodno pokušao da reši problem sa operatorom.