Veliki poreski noviteti, fiskalizacija i oporezivanje frilensera glavne teme

Poreski sistem u Srbiji, kao i zakoni koji regulišu ovu oblast, godinama su na meti kritika. Stručnjaci u ovoj oblasti i privrednici tvrde da je glavni razlog nepravičnost i nedoslednost.

Godina na izmaku donela je brojne novine poreske politike, od kojih je verovatno najveća i najznačajnija uvođenje sistema online fiskalizacije.

Zakon o elektronskom fakturisanju primenjuje se od 1. maja 2022. godine na subjekte javnog i privatnog sektora, dok su privrednici koji posluju sa javnim sektorom od početka maja morali da izdaju fakture kroz SEF, a od 1. jula i da ih primaju, ne samo od subjekata javnog sektora već i od privatnika koji odaberu da im fakture dostave kroz elektronski sistem.

Od 1. januara 2023. godine izdavanje i čuvanje elektronskih faktura biće obavezno u svim transakcijama između subjekata privatnog sektora.

Poreski savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić u razgovoru za Biznis.rs kaže da je i po njegovom mišljenju najznačajnija promena svakako uvođenje novog sistema online fiskalizacije i sistema elektronskih faktura.

“Oba sistema nametnula su velike dodatne obaveze poreskim obveznicima. Najveći problem u implementaciji je bila nespremnost države da pravovremeno donese jasne i primenljive propise. Dugoročno, privrednici imaju očekivanja da će ovi sistemi obezbediti smanjenje sive ekonomije, bolji poslovni ambijent, ali i bolju kontrolu trošenja budžetskih sredstava”, ističe Vasić.

On dodaje da je najbolji poreski sistem stabilan poreski sistem, i da bi tu stabilnost trebalo da odlikuje predvidljivost, ali i dosledna primena poreskih propisa.

Novi propisi o oporezivanju frilensera

Od naredne godine izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana biće definisan status frilensera u Srbiji. To znači da će svi oni koji rade putem interneta plaćati porez i doprinose samooporezivanjem. Frilenseri će moći da biraju jedan od dva ponuđena modela (A i B) u odnosu na visinu i redovnost svoje zarade.

Komentarišući način na koji je rešen poreski status frilensera u Srbiji, naš sagovornik kaže da bi odnos države prema oporezivanju radnika na internetu mogao biti udžbenički primer kako ne treba da izgleda poreska politika.

“Na putu do povoljnog rešenja za oporezivanje ovih prihoda pogažena su sva pravila i principi na kojima treba da počiva jedna ozbiljna država, pa i njen poreski sistem”, rekao je Vasić.

Ocena Fiskalnog saveta na oporezivanje frilensera takođe je negativna.

“Postojeći Zakon o porezu na dohodak građana nekonzistentno i nepravično tretira neke od glavnih prihoda od rada, kao što su na primer prihodi iz radnog odnosa, autorski honorari, privremeni i povremeni ugovori. Predlaganje novih modela za oporezivanje prihoda od autorskih i srodnih prava dovešće do dodatnih razlika u oporezivanju prihoda od rada u zavisnosti od visine i izabranog modela oporezivanja. U nekoliko navrata već smo upozoravali da odobravanje selektivnih poreskih olakšica i privilegija nije u skladu sa dobrom poreskom praksom i principom ravnomernog tretmana svih obveznika i ekonomskih aktivnosti”, naglašavaju iz Fiskalnog saveta.

Poreske olakšice

Zakon o porezu na dohodak građana doneo je i novinu poljoprivrednicima. Zaposleni u agraru će moći da isplaćuju ličnu zaradu, što zapravo znači da porez na prihod mogu da plaćaju na iznos lične zarade koju sami odaberu, umesto da je plaćaju na ostvarenu dobit u poslovnoj godini.

Novina u 2022. u okviru Zakona o porezu na dohodak građana je i da je produžena poreska olakšica za novozaposlena lica.

Za novozaposlena lica koja su bila najmanje šest meseci na birou, odnosno tri meseca za pripravnike, Poreska uprava vrši povraćaj dela plaćenog poreza – u zavisnosti od broja lica koja su zaposlena uz korišćenje poreske olakšice. Rok za korišćenje olakšica je prvobitno bio do kraja 2022. godine, ali je produžen do kraja 2023.

Vlada Republike Srbije produžila je period primene Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti za još jednu godinu.

To znači da će do kraja 2023. godine važiti odredba koja ograničava povećanje poreske osnovice, najviše do 10 odsto godišnje u slučaju kada se iznos osnovice poveća u odnosu na naknadu utvrđenu za prethodnu godinu.

Novina koja takođe utiče na poreske obveznike je da će se poreska prijava za prethodnu godinu podnositi najkasnije do 15. maja tekuće. Godišnji porez se plaćao kada stigne rešenje Poreske uprave, ali je uvedena novina da će poreski organ formirati poresku prijavu na osnovu službenih evidencija i da će je postaviti na portal Poreske uprave najkasnije do 1. aprila.

Poreski obveznici su u obavezi da takvu prijavu pregledaju i izvrše eventualne izmene i dopune u delu u kome iskazani podaci nisu odgovarajući i tačni. Nakon pregleda i korekcija poreski obveznik elektronski potpisuje tako formiranu poresku prijavu.