Više od 70 odsto građana Srbije kupuje u trgovinskim lancima bar jednom nedeljno

Više od dve trećine stanovnika Srbije – 71,5 odsto – svakodnevno ili bar jednom nedeljno snabdeva se u nekom od trgovinskih lanaca a ako se tome doda i procenat onih koji kažu da nekoliko puta mesečno potrepštine nabavljaju u velikim marketima, procenat se penje na čak 87 odsto, piše Demostat.

Tek 4,5 odsto građana tvrdi da u megamarkete ide jednom u šest meseci ili ređe, a od tog broja skoro polovina ne ide nikada jer namirnice nabavljaju u manjim, lokalnim prodavnicama. U toj kategoriji “nikada” dominantniji su muškarci uzrasta od 40 do 49 godina, iz ruralnih područja južne ili istočne Srbije i uglavnom nižeg obrazovanja.

To je, uz logističku podršku Demostata pokazalo opsežno istraživanje KonsuMera kojim je obuhvaćeno 1.024 ispitanika, u uzorku koji po polu, obrazovanju, starosnoj dobi i mestu stanovanja odgovara strukturi stanovništva utvrđenoj na popisu iz 2022. godine.

Anketirani građani imali su opciju da na pitanje: “Koliko često kupujete u trgovinskim lancima”, odgovore sa: “svakodnevno”, “nekoliko puta nedeljno”, “jednom nedeljno”, “nekoliko puta mesečno”, “jednom mesečno”, “jednom u šest meseci”, “ređe od jednom u šest meseci” i “nikada”.

Najčešći odgovor anketiranih na ovo pitanje bio je “nekoliko puta nedeljno” – 37,8 odsto a odmah za njim je i “svakodnevno” – 20,8 odsto.

U prvoj kategoriji anketiranih više je muškaraca (40,6 odsto od ukupno ispitanih) nego žena (35,3 odsto), ali zato su one češće svakodnevno u megamarketima (25,5 odsto prema 15,7 odsto ispitanika muškaraca).

Ako se gleda starosna grupa, nešto više od četvrtine u generaciji od 18 do 39 godina (25,3 odsto) kaže da svakodnevno ide u neki od većih lanaca, sličan udeo je i u populaciji do 49 godina (26 odsto).

Međutim, nadalje opada broj redovnih kupaca velikih marketa, pa u tu grupu spada petina građana do 65 godina a kod onih koji su strariji tek je 12,9 odsto odgovorilo da su im lanci svakodnevni izbor.

Ipak, u svim starosnim kategorijama najbrojniji su oni koji se nekoliko puta nedeljno snabdevaju u velikim trgovinama – više od polovine mladih do 29 godina, više od 40 odsto iz grupe do 39 godina i oko trećine iz kategorije ostalih životnih dobi.

Slično je i kod razvrstavanja prema obrazovanju, gde su takođe najbrojniji oni koji po više puta tokom sedmice idu u nabavku: tu učestalost potvrdilo je više od četvrtine ispitanika (26,8 odsto) iz kategorije sa nižim obrazovanjem, dok je u grupi srednjeg, kao i višeg i visokog taj procenat oko 41 odsto.

Posmatrano po regionima, od ukupno anketiranih Vojvođana, njih 43,9 odsto spada u ovu kategoriju potrošača, takođe i 37,5 odsto Beograđana, zatim nešto manje stanovnika zapadne Srbije i Šumadije – 36,6 procenata i procentualno najmanje, 32,3 odsto građana koji žive u južnoj ili istočnoj Srbiji.

Dobijeni rezultati istraživanja ukazuju na navike potrošača koje bi velike lance mogle da podstaknu i na neke promene u modelu poslovanja kako bi uslugu približili realnim potrebama kupaca, navodi Demostat.

Ali, iz odgovora anketiranih vidljive su i velike socijalne razlike između stanovništva različitih regiona ili unutar njih, između generacijskih ili obrazovnih grupa.

Takođe je očekivano oštro vidljiv i nejednak ekonomski položaj građana u određenim sredinama, jer jedan od razloga zbog kojeg, na primer stanovnici sela u južnoj Srbiji ređe idu u megamarkete je i to što im lokacije tih trgovina nisu dovoljno dostupne – ili su na mestima koje ne pokriva javni prevoz ili troškovi tog ili ličnog prevoza anuliraju uštede dobijene iz po pravilu nižih cena nego što to mogu da priušte lokalne, komšijske radnje.

S druge strane, velike trgovine ne otvaraju svoje prodavnice na mestima na kojima ne mogu da obezbede dovoljan promet, pa ih gotovo i nema u sredinama gde broj stanovnika opada. A to “pražnjenje teritorije” upravo je posledica neravnomerne ekonomske moći regiona.