Zagađenje, neefikasna i skupa usluga posledice zastarelog sektora grejanja u regionu

U svojoj novoj analizi stanja u 23 zemlje Evrope i Centralne Azije, Svetska banka poziva na sveobuhvatnu modernizaciju sektora grejanja u ovom regionu, kako bi se obezbedila isporuka održivih i priuštivih usluga grejanja građanima, a posebno najosetljivijim grupama, kao i da se smanji oslanjanje na neefikasna, ugljenično intenzivna goriva.

U izveštaju pod naslovom „U susret okviru za prelazak na održivo grejanje“ (Toward a Framework for the Sustainable Heating Transition) naglašava se hitna potreba da se svakome obezbede efikasne, čiste i priuštive usluge grejanja.

“Ostvarenje cilja nultih emisija do sredine ovog veka u regionu zahteva drastičnu transformaciju sektora grejanja, koji danas čini oko 24 odsto tražnje za energijom ovog regiona i odgovoran je za oko 22 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte. Zemlje Evrope i Centralne Azije ne mogu sebi da priušte odlaganje prelaska na održivo grejanje”, rekla je Antonela Basani (Antonella Bassani), potpredsednica Svetske banke zadužena za region Evrope i Centralne Azije.

Prema njenim rečima, ove zemlje mogu da smanje tražnju za grejanjem, unaprede kvalitet vazduha i smanje emisije štetnih gasova tokom ove decenije kroz usvajanje odgovarajućih politika i državnih programa sa ciljanim subvencijama za čistije i efikasnije tehnologije grejanja.

Ovaj izveštaj obuhvata ekonomije rastućih i zemalja u razvoju Evrope i Centralne Azije (ECA) uključujući: Albaniju, Jermeniju, Azerbejdžan, Belorusiju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Hrvatsku, Gruziju, Kazahstan, Kosovo, Kirgisku Republiku, Moldaviju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Poljsku, Rumuniju, Rusku Federaciju, Srbiju, Tadžikistan, Tursku, Turkmenistan, Ukrajinu i Uzbekistan.

Usled izrazito niskog stepena ulaganja, prema izveštaju Svetske banke, sektor grejanja širom Evrope i Centralne Azije često pruža neadekvatne usluge, nije u stanju da naplatom pokrije troškove, ima krajnje negativan uticaj na životnu sredinu i utiče na živote i egzistenciju ljudi.

Oko 30 odsto stanovnika ovog regiona – prvenstveno u gradovima – koristi usluge komunalnih preduzeća za daljinsko grejanje, koja u velikoj meri zavise od subvencionisanih fosilnih goriva i suočavaju se sa problemima zastarele infrastrukture i niske finansijske održivosti. U seoskim sredinama većina porodica oslanja se na visoko zagađujuće ogrevno drvo ili peći i kotlove na ugalj.

Upotreba svih tih energenata dovodi do visokih nivoa zagađenja vazduha, što doprinosi nastanku 302.000 smrtnih slučajeva i zahteva izdvajanja za zdravstvenu i socijalnu zaštitu u iznosu od sedam odsto BDP-a godišnje.

Uz starost i energetsku neefikasnost stambenog fonda, značajan problem je i visoka cena usluga, tako da jedna trećina stanovništva ovog regiona ima teškoća sa plaćanjem računa za grejanje ili nedovoljno zagreva svoje domove.

Prelazak na održivo grejanje u regionu mogao bi da dovede do značajnog smanjenja broja umrlih i gubitaka za socijalnu i zdravstvenu zaštitu zbog zagađenja, otvarajući put za smanjenje emisija štetnih gasova, navodi se u izveštaju.

Između 2024. i 2050. godine, uz ovu tranziciju bi se izbegle emisije štetnih gasova u procenjenoj količini od 8,9 gigatona ugljen-dioksida koji potiče iz grejanja prostora u zgradama.