OSIGURANJE POLJOPRIVREDE U SRBIJI

Srpski poljoprivrednici i dalje gledaju na osiguranje kao na trošak

AgrobiznisBiznisSrbijaVesti

10.3.2021 12:04 Autor: Redakcija Biznis.rs 4

Srpski poljoprivrednici i dalje gledaju na osiguranje kao na trošak Srpski poljoprivrednici i dalje gledaju na osiguranje kao na trošak
U prethodnoj deceniji Srbiju su gotovo redovno pogađale elementarne nepogode sa katastrofalnim posledicama, a najveću štetu trpi poljoprivreda, izjavio je za biznis.rs generalni sekretar... Srpski poljoprivrednici i dalje gledaju na osiguranje kao na trošak

U prethodnoj deceniji Srbiju su gotovo redovno pogađale elementarne nepogode sa katastrofalnim posledicama, a najveću štetu trpi poljoprivreda, izjavio je za biznis.rs generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije (UOS) Duško Jovanović.

On naglašava da je nevreme u stanju da za samo nekoliko sati umanji rod pšenice, kukuruza, suncokreta ili drugih kultura za više od 50 procenata. Dodatni problem je rod za naredne godine, u smislu količine i kvaliteta ploda, jer elementarna nepogoda negativno utiče i na kvalitet zemljišta.

Foto: Udruženje osiguravača Srbije

“Naš najveći problem je što je za većinu ratara i dalje “jeftinije” da posle nepogode traže pomoć od države i rodbine, nego da sami zaštite svoju imovinu, uložen trud i prihod. Na osiguranje gledaju kao na trošak, a ne investiciju, pa je kod nas osigurano tek nešto više od 10 odsto biljne i oko 5 odsto stočarske proizvodnje. Zabrinjava i podatak da se za osiguranje odlučuje oko 3 odsto individualnih proizvođača, a u njihovom je vlasništu više od 80% obradivih površina”, naglasio je Jovanović.

Što se pravnih lica tiče, polisu poseduje njih oko 50 odsto ali je u njihovom vlasništvu ispod 20 odsto obradivog zemljišta. Ali, sve dok država isplaćuje štetu, situacija se neće poboljštati, kaže Jovanović.

Moramo da shvatimo, kaže generalni sekretar UOS, da nije posao države da isplaćuje štetu, jer time čini kontrauslugu i ratarima i osiguravačima, a na duže staze i sebi.

Ako ništa drugo, nelogično je da se iz budžeta dva puta izdvajaju sredstva za istu stvar – jednom za subvencije, drugi put za one koji su pretrpeli štetu. Država treba da pomogne u nevolji, ali za problem naknade štete postoje konstruktivnija rešenja.” ističe Jovanović.

UOS smatra da polisa osiguranja treba da bude uslov za subvencije u poljoprivredi, a da novac koji se trenutno izdvaja za pomoć posle nepogode, treba preusmeriti u preventivu. To će vrlo brzo povećati broj osiguranih i rasteretiti državni budžet. Uostalom, osiguranje poljoprivrede je uslov za dobijanje državnih subvencija u EU, pa je tako u Rumuniji, primera radi, osigurano oko 70 odsto površina, ističu u Udruženju osiguravača.

Staklenik sa malinama
Foto: Pixabay.com

Kako je naglašeno, za pohvalu je potez države da za farmere u zlatiborskom, moravičkom, kolubarskom, podunavskom i šumadijskom okrugu, poveća subvencije sa 40 na 70 odsto. Lokalne samouprave mogu dodatno da regresiraju premiju i učine je još jeftinijom ili besplatnom. Osiguravači su omogućili da se premija plati posle žetve, a da se prilikom kupovine polise plati samo 5 odsto na ime poreza. Ipak, sve te pogodnosti, uz cenu koja se kreće od 2-5 odsto vrednosti useva, koristi izuzetno mali broj poljoprivrednih proizvođača. To znači da moramo da nađemo druga rešenja i tu država mora da bude konkretnija, kaže Jovanović.

Kako se ističe, klasično osiguranje štiti od rizika požara, grada i groma i tu polisu poseduje 90 odsto osiguranih. Na žalost, mnogo manje je poljoprivreda osigurana od oluje, jesenjeg ili prolećnog mraza, poplave ili gubitka količine i kvaliteta ploda. To su dopunske polise koje se kupuju uz osnovnu. Zaboravlja se da su ti rizici na ovim prostorima sve češći i da nanose gubitke na više godina, kao i da su prognoze da će klima biti sve ekstremnija, ističe generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović.

  • Milovan94

    10.3.2021 #1 Author

    Naravno. Kada nemaju od čega da plate.

    Odgovori

  • N. N.

    10.3.2021 #2 Author

    Naravno da gledaju na trosak, kada je losa situacuja u poljoprivredi.

    Odgovori

  • Valerian

    11.3.2021 #3 Author

    Kod nas ljudi ne shvataju da je osiguranje trošak koji se ukalkuliše u proizvodnju. To je vrlo simbolična stavka na nivou godine, a štiti od katastrofe. Drugo, država vraća 40% plaćenog osiguranja.

    Odgovori

  • Zoran

    23.4.2021 #4 Author

    Ako osigura parcelu koja nije upisana u registrovano gazdinstvo nema subvencija a papiri za registraciju su skuplji od subvencija. Osiguravao sam kod Dunava, lupio grad, podneo prijavu, procenitelj izašao na teren tačno posle 30 dana i kaže nema tragova. U parcelama bez grada prinos 7 tona, sa gradom 4,5 tona a osigurano na 6. Sa ovom cenom pšenice svaki uloženi dinar je čist gubitak. Zaključak izvucite sami.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...