Šta će biti sa nerešenim sporovima građana protiv banaka?

Beogradski advokati obustavili su rad od petka, 24. decembra, i stupili u štrajk. Naime, na vanrednoj sednici skupštine Advokatske komore Beograda (AKB) većinom glasova izglasana je obustava rada advokata sve do ispunjenja zahteva koji se tiču Zakona o parničnom postupku, promene stava Vrhovnog kasacionog suda u vezi sa obradom troškova kredita i poreskog položaja advokata, odnosno zamrzavanja njihovih poreskih obaveza.

Udruženje banaka Srbije u utorak je na zahtev Advokatske komore Srbije primilo njihovu delegaciju, koja je predstavila svoje predloge za rešavanje velikog broja sporova za poništaj odredbe o naknadama za bankarske usluge u ugovorima o kreditu.

Kako se navodi u saopštenju, bankarski sektor je i ovog puta pokazao spremnost na razmenu mišljenja, koliko god da su ona međusobno udaljena, u cilju rešavanja problema na koji UBS ukazuje poslednjih godina.

“Zbog raznih medijskih napisa i interpretacija, ističemo da se nije radilo o započinjanju bilo kakvih pregovora. Podsećamo da su, nakon dopune stava Vrhovnog kasacionog suda, sve banke pozvale građane da se odreknu podnetih tužbenih zahteva do 31. decembra 2021. godine, kao i da će se u tim slučajevima banke odreći prava na naplatu svojih troškova”, naglašavaju u UBS.

Takođe, ističu da su banke spremne da razmotre i zahteve koji stignu i nakon tog datuma, a sve u cilju rešavanja problema sa kojim se sistem suočava. Kao i do sada, UBS će ostati otvoren za razmenu mišljenja, uz poštovanje vladavine prava.

Protest advokata rezultat nagomilanog nezadovoljstva

Obustava rada rezultat je tri glavna zahteva, koji su navedeni kao razlozi, a do čijeg ispunjenja će obustava trajati, ali je generalni motiv obustave nagomilano nezadovoljstvo advokata svojim polažajem, koji je posledica urušavanja položaja advokature poslednjih deset godina, kaže za Biznis.rs beogradski advokat Čedomir Kokanović.

On ocenjuje da je pomenuti sastanak Advokatske komore Srbije i Udruženja banaka potpuno besmislen.  

“Suština je da oni formalno vode neke razgovore ni o čemu, da bi kasnije rukovodstvo Advokatske komore Srbije moglo da kaže kako nešto radi”, navodi Kokanović.

Jedna od inicijativa AKS je i predlog donošenja posebnog zakona kojim bi se rešili sporovi u toku, a koji za predmet imaju troškove obrade kredita. Naš sagovornik smatra da taj dokument banke neće prihvatiti bez političkog pritiska države.

“Postoji nacrt nekog specijalnog zakona, takozvani Lex specialis, koji služi da kada je situacija u društvu previše komplikovana za normalne zakone vi donesete zakon koji nije zakon već praktično rešenje pojedinačne situacije, nije opšte pravilo za sve situacije. Grupa kolega napisala je nacrt zakona koji celu situaciju sa stavom Vrhovnog kasacionog suda iz septembra, protiv koje se i protestuje, okreće za 180 stepeni u njihovu korist. Oni očekuju da banke to prihvate, što je suludo jer one to neće prihvatiti bez političkog pritiska države”, zaključuje Kokanović.