Fed zadržao nepromenjene kamatne stope, raste rizik od inflacije

Američke federalne rezerve (Fed) zadržale su referentnu kamatnu stopu u rasponu od 3,5 do 3,75 odsto, a odluka je doneta odnosom glasova 9:3. Reč je o petoj uzastopnoj sednici bez promene monetarne politike, iako deo investitora uoči sastanka nije isključivao mogućnost povećanja kamata zbog uporne inflacije i geopolitičkih rizika.

Fed je saopštio da i dalje pažljivo prati inflaciju, čiji je dalji tok neizvestan zbog sukoba na Bliskom istoku i rasta cena energije. Istovremeno, zvaničnici centralne banke procenjuju kako bi ubrzano uvođenje veštačke inteligencije moglo da utiče na inflatorne pritiske i budući privredni rast, prenosi CNN.

Novi predsednik Feda Kevin Vorš (Kevin Warsh) nastavio je politiku svog prethodnika, ističući da je obuzdavanje inflacije i dalje prioritet. Iako ga je na tu funkciju postavio predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) koji zagovara niže kamatne stope, tržišta sada očekuju da bi Fed do kraja godine mogao da poveća kamatne stope.

Analitičari ocenjuju da između Vorša i bivšeg predsednika Džeroma Pauela (Jerome Powell) postoji veliki kontinuitet u vođenju monetarne politike.

„Ne postoji nikakav ‘mekši’ cilj za inflaciju. Ne postoji nikakav implicitni cilj. Postoji samo jedan cilj, a to je dva odsto“, izjavio je Vorš nakon sednice centralne banke, ističući da će Fed ostati čvrsto posvećen vraćanju inflacije na taj nivo. On je ocenio da je otpornost američke privrede „impresivna“ uprkos nedavnim ekonomskim i geopolitičkim potresima, ali je poručio da centralna banka „neće oklevati da reaguje“ kada to bude „neophodno i primereno“.

Za razliku od perioda kada je često kritikovao Pauela zbog visokih kamata, Tramp je prema Voršu zauzeo znatno pomirljiviji stav.

Ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) izjavio je da postoji mogućnost da Fed primeni jednokratno povećanje kamata, slično potezu iz 1997. godine, naglasivši da Tramp ima puno poverenje u novog predsednika centralne banke.

Najnoviji podaci pokazali su da je inflacija u junu usporila, pre svega zahvaljujući padu cena energenata nakon privremenog primirja sa Iranom. Potrošačke cene porasle su 3,5 odsto na godišnjem nivou, nakon 4,2 odsto u maju, dok su na mesečnom nivou zabeležile pad od 0,4 odsto, što je prvi takav pad u poslednjih šest godina.

Ipak, Vorš upozorava da jedan povoljan izveštaj nije dovoljan da bi se zaključilo da je problem inflacije rešen. On je poručio da Fed želi pouzdanije i kvalitetnije ekonomske podatke pre donošenja narednih odluka i naglasio da centralna banka neće donositi zaključke na osnovu samo jednog meseca povoljnih pokazatelja.