Geopolitika i inflacija usporavaju kineski izvoz  

Rast kineskog izvoza, koji je bio jedna od retkih svetlih tačaka druge po veličini svetske privrede ove godine, u avgustu je usporen mimo očekivanja, a razlozi su u slabijoj potražnji iz inostranstva i sve većim izazovima po globalnu ekonomiju koja je opterećena rastom kamatnih stopa, inflacijom i geopolitičkim tenzijama, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) ocene svetskih medija.

Usporavanje kineskog izvoza i stagnacija uvoza ukazuju na tmurniju sliku globalne ekonomije, ocenjuje Bloomberg. Kineski izvoz u američkim dolarima porastao je prošlog meseca za 7,1 odsto u odnosu na pre godinu dana, što je najsporiji tempo rasta od aprila kada su zatvaranja u Šangaju poremetila transport.

Uvoz je porastao samo 0,3 odsto, čime je Kina prošlog meseca zabeležila trgovinski suficit od 79,4 milijarde dolara.

Slabi podaci o kineskom uvozu predstavljaju lošu vest za glavne proizvođače sirovina, kao što su Australija i Brazil, dok najveći proizvođači industrijske robe, poput Nemačke i Južne Koreje, takođe vide slabiju potražnju iz Kine.

Povoljna okolnost za mnoge zemlje je to što dvocifreni pad kineskog uvoza energetskih proizvoda poput prirodnog gasa, uglja i naftnih proizvoda ove godine pomaže da se globalne cene energenata drže pod kontrolom, smanjujući inflatorni pritisak.

Kineski izvoz i uvoz izgubili su zamah u avgustu pošto je rast inflacije osakatio potražnju iz inostranstva, dok su nova zatvaranja zbog korona virusa i toplotni talasi poremetili proizvodnju, obnavljajući rizik po uzdrmanu ekonomiju, ukazuje Reuters.

Ove godine je izvoz imao bolje rezultate nego drugi pokretači kineske ekonomije, ali se sada suočava sa sve većim izazovima pošto rast kamatnih stopa, inflacija i geopolitičke tenzije utiču na spoljnu potražnju.

Razočaravajući kineski spoljnotrgovinski podaci u avgustu uznemirili su globalna finansijska tržišta, koja već klecaju usled rasta vrednosti dolara i mogućnosti da američke Federalne rezerve dalje podižu svoje kamatne stope. S druge strane, pad juana na otprilike najnižu vrednost u poslednje dve godine kineskom izvozu nije nadomestio smanjenje potražnje iz inostranstva.

Sporiji rast izvoza je delimično posledica neugodnog poređenja sa snažnim izvozom prošle godine, ali je takođe posledica Covid-19 ograničenja usled porasta broja zaraženih u Kini, kao i toplotnih talasa koji su poremetili fabričku proizvodnju na jugozapadu Kine.

Uvoz je oslabljen usled slabe domaće potražnje koja je opterećena najgorim toplotnim talasima u poslednjih nekoliko decenija, krizom u sektoru nekretnina i slabijom potrošnjom.

Uvoz u Kinu sirove nafte, rude gvožđa i soje je opao, pošto su stroga Covid-19 ograničenja i ekstremne vrućine poremetile domaću proizvodnju. Ipak, visoke temperature su dovele do najvećeg povećanja uvoza uglja ove godine, jer je bilo potrebno dodatno gorivo kako bi se zadovoljila sve veća potražnja za električnom energijom.

Sa smanjenjem izvoza smanjen je i kineski trgovinski suficit, ukazuje Financial Times. Trgovinski bilans Kine se smanjio na 79,4 milijarde dolara suficita, dok su tržišta očekivala 92,7 milijardi dolara, nakon što je u julu dostigao rekordnih 101,3 milijarde dolara.

Analitičari ocenjuju da usporavanje kineskog izvoza u avgustu predstavlja početak kraja izvoznog buma koji je pružio spas drugoj po veličini svetskoj ekonomiji posle ranih faza pandemije 2020. godine. Oni upozoravaju da bi kineski izvoz – koji je bio u ekspanziji na početku pandemije, jer je potražnja za mnogim elektronskim proizvodima porasla – mogao biti dodatno smanjen pošto se nazire globalna recesija.