Kuba se okrenula tržišnim principima

Parlament Kube jednoglasno je usvojio vanredni paket ekonomskih reformi koji predstavlja najveći zaokret ka tržišnim principima od revolucije 1959. godine. Mere dolaze u trenutku duboke ekonomske krize, nestašica i pojačanog pritiska Sjedinjenih Američkih Država. Iako kompletan dokument još nije objavljen, predsednik Kube Migel Diaz-Kanel i drugi zvaničnici najavili su promene koje bi mogle značajno da izmene način funkcionisanja kubanske privrede.

Jedna od najvažnijih reformi odnosi se na decentralizaciju ekonomije. Do sada je država gotovo u potpunosti određivala šta će se proizvoditi, ko će proizvoditi, po kojim cenama će se roba prodavati i kako će se raspoređivati resursi. Novi model trebalo bi da deo tih ovlašćenja prenese na niže nivoe vlasti i same kompanije, čime bi se povećala efikasnost i smanjila birokratija, prenosi AP.

Velika ovlašćenja dobiće i lokalne samouprave. Kubanskih 168 opština moći će samostalno da odobravaju rad preduzeća na svojoj teritoriji i upravljaju odnosima sa državnim firmama, zadrugama i privatnim kompanijama. Osim toga, opštine će dobiti pravo da izvoze i uvoze robu, kao i da raspolažu deviznim prihodima, što predstavlja značajno odstupanje od dosadašnje stroge centralizacije.

Državna preduzeća, kojih na Kubi ima oko dve hiljade, takođe će dobiti mnogo veću autonomiju. Biće im dozvoljeno da samostalno određuju sistem plata, raspolažu profitom uz manje ograničenja, ulaze u partnerstva sa privatnim firmama i zadrugama, kao i da direktno učestvuju u spoljnoj trgovini. Vlasti planiraju i da prošire spisak delatnosti kojima državne kompanije mogu da se bave.

Jedna od najradikalnijih promena jeste ukidanje državnih posrednika u spoljnoj trgovini. Mala i srednja preduzeća, kao i druge kompanije, ubuduće će moći direktno da uvoze i izvoze robu, umesto da koriste državne agencije koje su do sada kontrolisale taj proces i određivale provizije. Predviđeni su i podsticaji za uvoz sirovina i drugih inputa potrebnih domaćoj proizvodnji.

Promene će obuhvatiti i sistem subvencija koji je decenijama bio jedan od temelja kubanskog socijalnog modela. Država je godinama garantovala osnovne životne namirnice po niskim i kontrolisanim cenama, ali će se te subvencije postepeno ukidati. Hrana i druga roba sve više će se prodavati po tržišnim cenama, što bi moglo da poveća efikasnost ekonomije, ali i da izazove socijalne tenzije.

Vlasti su najavile i reformu državnog aparata. Predložen je zakon kojim bi broj ministarstava bio smanjen sa 27 na 21, u cilju povećanja efikasnosti i smanjenja troškova administracije. Takođe su najavljene promene na deviznom tržištu, iako za sada nije precizirano kako će one izgledati. Trenutno samo državne institucije i banke mogu zvanično da menjaju valute, dok se veliki deo transakcija odvija na neformalnom tržištu.

Diaz-Kanel je rekao da su reforme inspirisane iskustvima Kine i Vijetnama, zemalja koje su zadržale jednopartijski politički sistem, ali su istovremeno uvele tržišne mehanizme i otvorile privredu. Kubansko rukovodstvo očigledno pokušava da primeni sličan model zadržavanja političke kontrole uz veći prostor za tržište, privatni sektor i lokalne inicijative.

Nove mere usvojene su posle višemesečnog pojačanog pritiska iz Vašingtona. Administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) poslednjih meseci dodatno je zaoštrila sankcije prema Kubi, uključujući embargo na gorivo i mere protiv poslovnog konglomerata GAESA. Pored toga, SAD su optužile bivšeg kubanskog lidera Raula Kastra u vezi sa obaranjem dva civilna aviona 1996. godine. U takvim okolnostima, Havana očigledno procenjuje da bez dubokih ekonomskih reformi neće moći da stabilizuje privredu i ublaži posledice spoljnog pritiska.