RETROSPEKTIVA 2022: SVET

Rat u Ukrajini promenio sve

AnalizaIzdvajamoSvet

2.1.2023 08:01 Autor: Vladimir Jokanović 1

Rat u Ukrajini promenio sve Rat u Ukrajini promenio sve
Rat u Ukrajini najvažniji je događaj u svetu 2022. godine. Ulazak ruske vojske na teritoriju Ukrajine 24. februara bio je okidač za nekoliko uporednih... Rat u Ukrajini promenio sve

Rat u Ukrajini najvažniji je događaj u svetu 2022. godine. Ulazak ruske vojske na teritoriju Ukrajine 24. februara bio je okidač za nekoliko uporednih kriza. One su potresle svet, koji se još nije oporavio od pandemije.

Ekonomski efekti rata najgori su u samoj Ukrajini, pa u Evropi i verovatno Rusiji. Ekonomija Ukrajine oslabila je između 35 i 40 odsto, a zemlje EU našle su se u vrtlogu inflacije i očekuje ih godina recesije. Tako govore prognoze Evropske centralne banke (ECB) i Bundesbanke. ECB ne očekuje da će plitka tehnička recesija rešiti pitanje inflacije, koja je dvocifrena. Rusija se našla pod udarom hiljada zapadnih sankcija, a više od 1.000 zapadnih kompanija napustilo je Rusiju. Evropa je istovremeno ostala bez energenata iz Rusije.

Ruski odgovor na zapadne sankcije bio je smanjenje isporuka i naplata gasa u rubljama. To je dovelo do nezapamćene energetske krize u Evropi. Gas je višestruko poskupeo i nema ga dovoljno. Evropske zemlje uvoze oko četiri puta više tečnog prirodnog gasa iz SAD i plaćaju ga sedam puta skuplje od njegove američke cene. Ratna histerija pokrenula je u martu paniku na tržištu, pa je cena gasa skočila na 3.600 dolara za 1.000 kubnih metara. Sada je na oko 1.000 dolara.

Zbog odluke Poljske da ne plaća ruski gas u rubljama, zemlje EU prestale su da dobijaju gas kroz gasovod „Jamal Evropa“, Ukrajina je prepolovila tranzit ruskih sirovina preko svoje teritorije, a gasovodi „Severni tok 1 i 2“ razoreni su eksplozivom. Turski tok ostao je netaknut.

Krajem septembra došlo je do curenja gasa iz cevovoda Severni tok. Mehurići su danima izlazili na površinu Baltičkog mora na četiri mesta u vodama Danske i Švedske, a uskoro je utvrđeno da su cevi ispod raznete eksplozivom. Moskva je saopštila da je curenje na gasovodima Severni tok bilo u zoni koju kontrolišu američke obaveštajne službe.

Foto: Beta/AP

Vašington je odbacio insinuacije Moskve da stoji iza curenja gasovoda, nazivajući ih „smešnim“. EU je izrazila sumnju da je uzrok curenja gasa iz podvodnih cevi sabotaža, ali se uzdržala od imenovanja sumnjivih. Kremlj je odbacio kao „glupe“ pretpostavke o umešanosti Rusije u havarije. Prve procene troškova popravke gasovoda govore da bi to koštalo najmanje pola milijarde dolara.

Električna energija poskupela je u Evropi 500 odsto u odnosu na prošlu godinu. Francuska prvi put za više od četiri decenije uvozi struju, zbog štednje gasa i nedovoljne proizvodnje u nuklearnim elektranama. Ugalj se na velika vrata vratio u Nemačku. Više od trećine električne energije koja se nalazi u nemačkoj elektroenergetskoj mreži došla je iz termoelektrana na ugalj. Uprkos planu za potpuno ukidanje potrošnje uglja do 2030. godine, ovaj energent se sve više troši usled ograničenog uvoza gasa zbog rata u Ukrajini i sankcija Rusiji. Poskupljenje energije koštalo je Evropu do sada oko 1.000 milijardi dolara.

Trenutno deluje oko 11.000 različitih sankcija koje je uvelo oko 30 zapadnih zemalja protiv Rusije. Uvedena je zabrana davanja kredita ruskim naftnim kompanijama i državnim bankama, zabrana putovanja uticajnim ruskim građanima bliskim ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, kao i sankcionisanje entiteta povezanih sa vojno industrijskim kompleksom i direktno umešanih u rat u Ukrajini.

SAD su uvele više od 2.500 antiruskih sankcija, koje su Rusiju praktično odsekle od međunarodnog finansijskog sistema. EU je nedavno usvojila i deveti paket antiruskih sankcija, ali ruska ekonomija nije slomljena. Čak se i ruska rublja dosta dobro drži.

Foto: Unsplash.com

Zemlje članice Evropske unije dogovorile su se početkom decembra da ograniče cenu ruske nafte na 60 dolara po barelu, u skladu sa predlogom Grupe sedam (G7) najrazvijenijih zemalja. Ograničenje cene, prema zamisli G7 doneto je u cilju smanjenja ruskih prihoda od prodaje nafte, istovremeno sprečavajući nagli rast globalnih cena nafte. Rusija ne planira da isporučuje naftu i gas zemljama koje podržavaju ograničenje cena njene nafte, saopštio je Kremlj.

Prema ograničenju koje je stupilo na snagu 5. decembra, kupci ruske nafte mogu da pristupe zapadnim uslugama kao što su osiguranje transporta i posredništvo, koji su temelj globalne pomorske trgovine naftom, samo ako potvrde da su je platili manje od 60 dolara po barelu.

Izbori za američki Kongres u novembru rezultirali su tesnom većinom koju su republikanci osvojili u Predstavničkom domu i takođe tesnom većinom demokrata u Senatu. To znači da ni jednima ni drugima neće biti lako da dobiju podršku za ekonomske predloge, odnosno da će morati da ih usvajaju dvopartijskom većinom, kroz dogovor. Za sada može da se govori o iskazivanju zajedničkog interesa u povećanju domaće proizvodnje energije, iako to ne bi donelo brze i velike rezultate u snižavanju cene nafte, gasa i benzina.

Dobri poznavaosi prilika u kongresu, ne isključuju ni da će dve stranke biti paralisane međusobnim blokiranjima, a da će Fed i dalje obavljati glavni posao u obaranju inflacije. Kada budu preuzeli Predstavnički dom u januaru, republiknaci ipak neće moći mnogo da urade da bi oborili cene i učvrstili ekonomiju, ali očekuje se da će blokirati Bajdenovu politiku potrošnje.

Foto: Beta/AP

Engleska kraljica Elizabeta Druga preminula je 8. septembra u 97. godini u škotskom zamku Balmoral. Sahranjena je u kapeli Svetog Đorđa u zamku Winsdor u Londonu nakon službe u Vestminsterskoj opatiji, gde se kraljica venčala i gde je krunisana 1952. godine. Državnoj sahrani prisustvovali su američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden), francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron), kanadski premijer Džastin Trudo (Justin Trudeau) i šestoro bivših britanskih premijera i predstavnici aktuelnog kabineta, uključujući tadašnju premijerku Liz Tras (Liz Truss), najviši zvaničnici EU, kao i premijerka Srbije Ana Brnabić.

Pozivnice za sahranu nisu upućene predstavnicima Rusije, Belorusije i Mjanmara. Sahrani je prisutvovao specijalni izaslanik kineskog predsednika Si Đinpinga, a kineskoj delegaciji nije bio dozvoljen ulazak u Vestminstersku palatu u kojoj je smešten Parlament Velike Britanije, zbog čega je Peking negodovao.

Cene hrane u Velikoj Britaniji rastu najbržim tempom u istoriji, jer energetska kriza, rat u Ukrajini i nedostatak radnika povećavaju troškove života. Nakon što je oslabila u novembru, godišnja stopa inflacije u Velikoj Britaniji iznosila je 10,7 odsto. Strmoglavi pad vrednosti funte doveo je do obustave hipotekarnih bankarskih kredita, a pojedine elektrane u zemlji mogle bi da obustave proizvodnju zbog nestašice gasa. Restrikcije struje očekuju se u januaru.

U najtežoj godini u poslednje četiri decenije, zemlju je vodilo troje premijera u tri torijevske vlade. Britanska Nacionalna zdravstvena konferencija upozorila je da bi se mnogi Britanci „mogli suočiti sa strašnim izborom između preskakanja obroka da bi zagrejali svoje domove i života u hladnim, vlažnim i veoma neprijatnim uslovima. Prema saopštenju Konferencije, reč je o „humanitarnoj krizi“. Trenutno Veliku Britaniju potresaju štrajkovi železničara, medicinskog osoblja, pograničnih i drugih javnih službi. Očajni građani Ostrva nedavno su u velikoj anketi većinski izrazili žaljenje zbog prošlogodišnjeg Brexita.

Foto: Pixabay.com

Inflacija, kamatne stope i recesija uglavnom su pominjane u istoj rečenici tokom 2022. godine. Centralne banke širom sveta višestruko su podigle kamatne stope u nastojanju da obuzdaju inflaciju. U tome je prednjačio američki Fed, a sledile su ga Banka Engleske, ECB i drugi. Posledice toga su poskupljenja kredita, smanjenje investicija, slabljenje berze, štednja, pad potražnje i pad potrošnje, a to je dovelo do izvesnog pada cena i blagog opadanja inflacije u poslednjem kvartalu. I do jačanja dolara.

Niko se međutim ne usuđuje da tvrdi da je inflacija prošla svoj vrhunac i da je ušla u fazu opadanja, kako u SAD, tako i u Evropi. Ekonomisti prognoziraju globalnu recesiju u 2023. godini.

Evro je u julu dostigao paritet sa dolarom, prvi od 2002. godine. Depresijacija se dogodila prilično brzo, s obzirom na to da je jedan evro vredeo 1,13 dolara na početku ove godine. Iako su poslednjih godina kreatori politike ECB bili zabrinuti zbog jakog evra koji je doveo do niskog nivoa inflacije, situacija je sada drugačija. Vrednost evra za godinu dana pala je u odnosu na 42 svetske valute za 1,6 odsto, dok je u odnosu na dolar oslabila za 11 procenata.

I švajcarski franak nedavno je postigao paritet sa dolarom, takođe prvi put posle 20 godina. Kada je reč o Hrvatskoj u evrozoni, postoje dobre i loše strane. Druge zemlje EU koje su prešle na evro zabeležile su značajan priliv kapitala. Hrvatska je istovremeno u potencijalno opasnoj situaciji jer se prelazak na evro događa u vreme visoke inflacije, a to povećava rizik od poskupljenja.

Kina je nedavno ponovo pokrenula intenzivne vojne vežbe oko Tajvana, posle odluke SAD da iz odbrambenog budžeta opredeli 10 milijardi dolara za oružje Tajvanu. Peking pokazuje snagu svetu dok istovremeno popušta pod pritiskom nezadovoljstva svojih građana zbog politike nulte tolerancije Covid-19. Kina je najavila otvaranje granica u januaru i prestanak obaveze putnika da odlaze u osmodnevni karantin po dolasku u Kinu.

Kineska ekonomija borila se sa pritiscima politike nulte tolerancije na Covid-19 i usporavanjem sektora nekretnina, što je otežalo stimulisanje investicija i potražnju potrošača. Izvoz zemlje takođe je pretrpeo štetu poslednjih meseci usled globalnih ekonomskih prepreka i slabljenja potražnje. U trgovinskom ratu sa Kinom SAD su fokusirane na to da joj odseku pristup najnovijim tehnologijama.

  • VOJKAN

    2.1.2023 #1 Author

    Najgore je tim ljudima koji tamo žive

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *