Sistem dualnog obrazovanja u Nemačkoj i dalje svetski uzor

Tražeći rešenje za visoke nivoe nezaposlenosti mladih u nekim evropskim zemljama, EU je pre 10 godina naručila studiju o različitim pristupima obrazovanju i obuci pod nazivom: Dualno obrazovanje – most preko burnih voda. Studija je pokazala da zemlje sa dobro uspostavljenim sistemima dualnog obrazovanja imaju rekordno niske stope nezaposlenosti, a prednjačila je Nemačka.

Međutim, prema prošlogodišnjem istraživanju koje je objavio Euractiv, dualni obrazovni sistem u Nemačkoj, često hvaljen kao model za praćenje, suočava se sa krizom, tvrde predstavnici radnika i poslodavaca, jer je potrebno sve više kvalifikovanih radnika da bi se ostvarila zelena tranzicija zemlje.

Budući da se nemačka ekonomija smatra privilegovanom zbog visokokvalitetnih proizvoda i usluga visoke dodate vrednosti, nemački dualni obrazovni sistem, koji kombinuje praktičnu obuku u preduzećima sa školovanjem adolescenata od oko 15 godina, često se navodi kao ključni faktor njenog ekonomskog uspeha.

Kako tvrde poslodavci i predstavnici radnika, sistem je u krizi, iako postoje različita mišljenja o tome šta je razlog.

Nemačka komora zanatskih veština saopštila je da u zemlji nedostaje oko 250.000 kvalifikovanih zanatlija. Osim zbog starenja radne snage, prema oceni komore, kriza je posledica pogrešnog fokusa u obrazovnom sistemu zemlje, koji se sve više usmerava na akademsko obrazovanje.

Nemački Savez sindikata tvrdi da je razlog krize to što je sve manji broj kompanija koje obučavaju mlade, čime društvo poručuje mladima da nisu potrebni, uprkos činjenici da svakodnevno čitaju i slušaju u medijima o nedostatku radne snage. Za mnoga mikro preduzeća u sektoru zanatskih veština obuka je povezana sa visokim ličnim, finansijskim i vremenskim angažovanjem.

Kako bi rešili problem i obezbedili finansiranje, omladinska organizacija DGB iz Berlina predložila je da se uvede porez za preduzeća koja ne nude mesta za obuku učenika. Ovo je, međutim, ostalo samo na predlogu.

Od početka globalne finansijske krize Evropa je doživela novi entuzijazam za dualno stručno obrazovanje i obuku (VET). EU je aktivno promovisala koristi dualnog VET-a svojim članicama, nudeći finansijsku i organizacionu podršku za uvođenje škola u formalne obrazovne sisteme.

Međutim, iako se dualno VET smatra vrednim alatom za olakšavanje tranzicije mladih ljudi na tržište rada, to je takođe oblik formiranja veština koji zahteva mnogo koordinacije ne samo između škola i firmi koje sprovode obuku, već i među samim firmama i između poslodavaca i zaposlenih.

Pandemija usporila dualno obrazovanje

Godinama su dualni obrazovni sistemi uživali visoko poštovanje na globalnoj sceni, ali su pandemija Covid-19 i rad od kuće poremetili koordinaciju i planove obuke širom sveta. Zbog izolacije bio je ograničen pristup praktičnom treningu u mnogim sektorima.

Pored toga, neke firme su bankrotirale ili su smanjile broj zaposlenih zbog rezanja troškova.

Uprkos tome, Kina planira da uspostavi najveći svetski sistem stručnog obrazovanja i smatra nemački dualni sistem dobrim primerom. Slično tome, u Velikoj Britaniji nemački model se visoko ceni, posebno u pogledu izazova stručnog obrazovanja. Ciljevi politike Nemačke takođe se protežu na zemlje subsaharske Afrike, sa planovima da se tamo uvede dualni obrazovni sistem.

I u SAD dualno stručno obrazovanje i obuka dobijaju na popularnosti, što je u velikoj meri rezultat aktivnog učešća nemačkih korporacija, prema podacima fondacije Bertelsmann Stiftung.

Ovaj trend pokazuje da je besprekorna integracija stručnog obrazovanja i praktične obuke i dalje uspešna formula za razvoj kvalifikovane radne snage, kao i da je nemački sistem dualnog obrazovanja i dalje uzor mnogima. Ovaj sistem se praktikuje u nekoliko zemalja, posebno u Austriji, Švajcarskoj, Južnom Tirolu i nemačkoj govornoj zajednici Belgije, ali već nekoliko godina i u Južnoj Koreji.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Srpska privreda želi izmene u sistemu dualnog obrazovanja