Više od 20 odsto domaćinstava nema novca za plaćanje komunalija

Potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, izjavila je da više od 20 odsto domaćinstava u Srbiji ne može da plati komunalne račune.

Ona je na Međunarodnoj konferenciji „Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru zapadnog Balkana“, rekla da na to utiču brojni faktori, pre svega cena gasa.

„Cena struje na evropskom tržištu je visoka pre svega zbog rasta cena gasa, a na koju utiče nedostatak ovog energenta u skladištima u EU, tehničkim kvarovima na gasovodima za dopremanje ka zapadnoj Evropi. Karbon takse učestvuju u rastu cena samo sa 20 odsto. Naravno da tu ima i mnogo politike“, navodi Mihajlović.

Prema njenim rečima energetsko siromaštvo i zaštićeni kupci su kategorija koja postoji svuda u Evropi, pa i kod nas.

“U Srbiji više od 20 procenata domaćinstava ne može da plati komunalne račune, u EU ih je oko devet procenata. Mi smo menjali uredbu o zaštićenom kupcu kako bi veći broj domaćinstava bio u tom rasponu i mogao da plati energiju koju dobije, a to znači i da EPS može da ima održivu cenu i za domaćinstva, ne samo za privredu“, navela je ona.

Prema podacima Zavoda za statistiku Evropske unije (Eurostat), energetsko siromaštvo, u smislu da se sopstveni dom nije mogao zagrejati zbog nedostatka novca, pogodilo je gotovo sedam odsto domaćinstava Evropske unije u 2019. godini, kada su objavljeni i poslednji podaci na ovu temu. Ozbiljnost situacije uveliko varira od zemlje do zemlje.

Udeo domaćinstava sa poteškoćama u grejanju bio je najveći u Bugarskoj (30,1 procenat) i Litvaniji (26,7 odsto). Udeo je bio iznad proseka u zemljama jugozapadne Evrope poput Španije (7,5 odsto) i Italije (11,1 procenat). U Francuskoj je to bilo 6,2 odsto, što je nešto niže od evropskog proseka, dok su Nemačka (2,5 procenata) i Finska (1,8 odsto) bile među zemljama koje su uspele značajno da to smanje“, piše u istraživanju Eurostata.