Da li je rudarenje kriptovaluta rad za koji se moraju platiti doprinosi za PIO?

Oporezivanje kriptovaluta još uvek nosi sa sobom priličan broj nedoumica i nepoznanica u poslovnom svetu. Prema rečima poreskih savetnika, mnogi ne znaju da objasne o čemu se tačno radi, pa samim tim ne mogu ni da daju tačne informacije.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević kaže da se na osnovu članka u časopisu „Finansije“, koji je objavljen na sajtu Ministarstva finansija, došlo do opšteprihvaćenog stava da se na prihod od rudarenja kriptovaluta plaćaju i doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Rudarenje (engl. mining) predstavlja proceduru u kojoj učesnici u okviru mreže rešavaju složene kriptografske zadatke sa ciljem validacije, odnosno odobrenja izvršenja transakcija. Rešavanje složenih matematičkih zadataka zasnovanih na kriptografskim principima iziskuje utrošak vremena, velike količine električne energije i kompjutere vrhunskih performansi koji mogu da odgovore na zadate upite. Kao nagradu za odobravanje transakcija u okviru mreže (za ulaganje prethodnog), rudari dobijaju određeni iznos kriptovalute koja se dodeljuje automatski od strane mreže direktno korisniku (rudaru) koji je rešio zadatak. Takvo dobijanje digitalne imovine predstavlja njeno inicijalno sticanje.

“Ukoliko bi ovaj pasus čitala osoba koja nije upućena u problematiku rudarenja kriptovaluta izvukla bi „logičan“ zaključak da onaj ko „rudari kriptovalute” sedi pored svog računara, „lovi“ podatke na monitoru i uz pomoć digitrona rešava složene matematičke zadatke, za koje je potrebno utrošiti znatno vreme, pa ko pre reši zadatak sistem ga nagradi određenim iznosom kriptovalute. Naravno da nije tako”, ističe Pisarević.

U ovom slučaju rešavanje složenih matematičkih zadataka radi program, a ne čovek, i to rešavanje matematičkih problema ne zahteva vreme koje osoba treba da uloži. Jedino vreme koje je potrebno uložiti je za instalaciju takvog programa, a dalje sve radi računar bez bilo kakve intervencije od strane kripto rudara.

“Dakle, rad od strane čoveka nije neophodan, a ako je u nekom trenutku potreban onda je zaista minimalan. Na raznim forumima sam videla opšte mišljenje da rudarenje nije jednostavno „plug and play“, već je potrebno neprekidno sedeti pored računara. Možda, ali to sedenje pored računara je već deo trgovanja kriptovalutama i ne predstavlja mining već trading, odnosno praćenje kretanja tržišta i razmena jedne valute za drugu, koja je povoljna za kupovinu ili prodaju u datom trenutku. Dakle, ovo vreme koje je utrošeno na konkretan rad ne spada u rudarenje kriptovaluta već u finansijsko trgovanje”, objašnjava poreska savetnica.

Osnovno pravilo za obračunavanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kaže da je za sticanje konkretnog prihoda potrebno ulaganje konkretnog rada ili da su u pitanju prava iz radnog odnosa.

Kada fizičko lice – preduzetnik kao obveznik plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu samostalne delatnosti, ostvaruje i prihode od radnog angažovanja (koji nije radni odnos) po drugim osnovima (na primer, ugovor o delu i drugo), na prihod ostvaren po osnovu tog radnog angažovanja obračunava se i plaća doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.

“Iz konkretnog mišljenja ministarstva finansija vidimo da se pominje rad kao osnov za obračun i plaćanje doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Ono što može da bude problematično je davanje primera „ugovor o delu i drugi prihodi“, jer tu možemo da spakujemo sve ostalo, što je protivno praktičnoj primeni pravila da se doprinos za PIO obračunava i plaća samo u situacijama kada je uložen konkretan rad”, navodi Pisarević.

Rudari nemaju nikakav ugovorni odnos sa platformom na kojoj kopaju kriptovalutu, mogu da se uključe u bilo kom momentu ili da prestanu sa tom aktivnošću u bilo kom momentu bez bilo kakvih pravnih posledica.

“Dakle, nedvosmisleno je utvrđeno da se doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje plaća po osnovu uloženog rada, dok rudarenje kriptovaluta ne iziskuje (skoro) nikakav rad od strane fizičkog lica”, ocenjuje Zvezdana Pisarević.

Oporezivanje trgovanja digitalnom imovinom

Naša sagovornica dalje objašnjava da je Zakon o porezu na dohodak građana definisao prihod od trgovanja digitalnom imovinom kao prihod (ili gubitak) od kapitala i oporezovao je ovaj prihod porezom na kapitalne dobitke.

To znači da je trgovanje kriptovalutama, iz poreskog ugla gledano, oporezovano kao prihod od prodaje finansijskih instrumenata, kao što su na primer kupovina i prodaja hartija od vrednosti ili učestvovanje na berzi, kao što je na primer Forex (globalno tržište za razmenu nacionalnih valuta).

“Lice koje učestvuje na Forexu ulaže svoj rad i vreme na praćenje kretanja valuta i pošto je uložen konkretan rad tada je sasvim logično da se plaća i doprinos za PIO. Za rudarenje kriptovaluta se ne ulaže nikakav rad i stoga ne treba da se obračunava i plaća nijedan doprinos. Porez na druge prihode, prema članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana, treba platiti na izrudarenu vrednost jer je ostvaren prihod po drugom osnovu, što je definisano pomenutim članom”, zaključuje poreska savetnica Zvezdana Pisarević.