Vlasnik d.o.o. u slučaju stečaja ili likvidacije može odgovarati ličnom imovinom

Kada se budući privrednici odlučuju da krenu u poslovne vode često pri odabiru načina poslovanja razmišljaju da li da postanu preduzetnici ili osnuju društvo sa ograničenom odgovornošču. Razlika koja daje prednost d.o.o. u odnosu na preduzetnika je to što vlasnik odgovara samo svojim ulogom, ali ne i ličnom imovinom.

Međutim, poreska savetnica Zvezdana Pisarević kaže da je izmenama Zakona o preduzećima uveden takozvani kontrolni član, koji odgovara za obaveze preduzeća u slučaju da d.o.o. ode u likvidaciju ili stečaj.

“Dakle, ovo je bila „rupa u zakonu“ i mnogi su ostali oštećeni jer firma nije imala odakle da plati, a vlasnik nije bio odgovoran za obaveze preduzeća i bilo je „puj pike ne važi“. Zato je i uveden kontrolni član društva sa ograničenom odgovornošću koji odgovara svojom imovinom za obaveze društva”, naglašava Pisarević.

Prema Zakonu, lica koje imaju posebne dužnosti prema društvu su ortaci i komplementari, kao i članovi d.o.o. koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili član društva sa ograničenom odgovornošću koji je kontrolni član društva.

Kada je reč o posledicama brisanja društva iz registra u slučaju prinudne likvidacije, Zakon predviđa da imovina brisanog društva postaje imovina članova u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva. Nakon brisanja iz registra privrednih subjekata članovi brisanog društva odgovaraju za obaveze društva do visine vrednosti primljene imovine.

Izuzetno kontrolni član društva s ograničenom odgovornošću i kontrolni akcionar akcionarskog društva odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra.

Naša sagovornica navodi da sve odredbe zakona zapravo znače da je kontrolni član društva lice koje ima više od 50 odsto glasačkih prava ili na drugi način vrši kontrolni uticaj nad upravljanjem ili vođenjem poslova privrednog društva.

“Tako u slučaju ako je samo jedno lice osnivač d.o.o. i član društva sa ograničenom odgovornošću, onda je to lice i kontrolni član”, objašnjava Pisarević.

Poreske obaveze vlasnika d.o.o.

Vlasnik d.o.o. može, ali i ne mora da bude u radnom odnosu u preduzeću koje je osnovao.

Ukoliko zasnuje radni odnos onda ima sva prava koja proizilaze iz radnog odnosa (zarada, naknada troškova dolaska na posao i odlaska s posla, dnevnice za službena putovanja – ovo su najčešći slučajevi). I sve ove isplate podležu pravilima oporezivanja za zaposlene u smislu korišćenja neoporezivog dela i obračuna poreza ukoliko je primanje iznad neoporezivog iznosa.

“Osnivač ne mora da bude u radnom odnosu, ali u tom slučaju je u obavezi da plaća doprinose za obavezno socijalno osiguranje na najnižu propisanu osnovicu prema poreskoj prijavi PP OD-O. Ukoliko je u radnom odnosu u drugoj firmi tada plaća samo doprinos za PIO, a ukoliko nije zaposlen pored doprinosa za PIO plaća i doprinos za zdravstvo i doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti”, kaže poreska savetnica.

Pored toga što preduzeće plaća 15 odsto poreza na dobit, prilikom podizanja dobiti ili dividende ponovo se plaća porez po stopi od 15 procenata i za to podizanje se podnosi poreska prijava PPP-PD. Plaćanje poreza na dividende nije uslovljeno time da li je osnivač u radnom odnosu ili ne, plaća se u svakom slučaju.

“Jednom rečju, osnivač koji nije u radnom odnosu u preduzeću koje je osnovao ima prava samo na podizanje dividende, uz plaćanje poreza. Preduzeće funkcioniše normalno, ima i prihode i rashode poslovanja, a ono što je jedino važno je da osnivač preduzeća ne koristi imovinu preduzeća u lične svrhe. Ukoliko osnivač koji nije u radnom odnosu isplati neki trošak koji je predviđen samo za zaposlene, kao što su dnevnice na primer, ovo se smatra dividendom bez obzira na dokumentovani trošak”, ističe Pisarević.

Razlike između dividende i bonusa u slučaju d.o.o.

Često vlasnici društva sa ograničenom odgovornošću na početku poslovanja nisu sasvim upoznati sa načinima isplate dividendi i bonusa.

Treba istaći da je dividenda isplata dobiti ili dela dobiti, dok je bonus nagrada za ostvarene rezultate rada. Iz ovoga proizilazi da samo osnivač koji je u radnom odnosu u svom privrednom društvu može da isplati bonus.

“Bonus ima tretman zarade i na njega se primenjuju sva pravila prilikom obračuna zarade, što znači da se za relativno male iznose neće isplaćivati bonus. Međutim, ukoliko je bruto zarada, u koju je uračunat bonus, veća od najviše propisane osnovice, tada se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje plaćaju na najvišu propisanu osnovicu, dok se porez plaća na celu bruto zaradu. Iz toga možemo da zaključimo da što je veći bonus to je procentualno manja fiskalna obaveza”, objašnjava poreska savetnica Zvezdana Pisarević.

Takođe, naša sagovornica naglašava da dividenda predstavlja prihod od kapitala, a prihodi od kapitala ne ulaze u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana, već se oporezuju po stopi od 15 odsto prema porezu na kapitalnu dobit.