Upravljanje promenama glavni zadatak poslovnih lidera

Piše: Marijana Vekić, poslovni konsultant

Živimo u vremenu brzih, kompleksnih i nepredvidljivih promena koje značajno utiču na razvoj i upravljanje u organizacijama. Okidači promena su: brz razvoj tržišta, globalizacija, razvoj tehnologije i informacionih sistema, jačanje konkurencije…

Standardi koji su do juče važili i po deset godina sada važe jednu godinu, ako ne i samo nekoliko meseci. Zajedno sa eksternim okidačima promena, dešavaju se i interne promene u organizaciji – rast ili starenje. Kao interni uzroci krize preduzeća najčešće se javljaju nizak nivo produktivnosti, visoki troškovi proizvodnje, pa time i cena proizvoda, nedostatak finansijske kontrole, nedostatak obrtnih sredstava, hronična nelikvidnost, visoka stopa nenaplaćenih potraživanja, nekvalitetan marketing i prodaja, visoka zaduženost firme, na kraju nekvalitetan menadžment.

I sami vlasnici i menadžeri često su uzrok kriznih situacija. Prevelike ambicije, želja za brzim razvojem, širenje kapaciteta i poslovnih delatnosti u različite oblasti privrede, kupovina drugih preduzeća sa lošim karakteristikama. Kako organizacije ne bi doživele sudbinu dinosaurusa, potrebno je sprovesti organizacionu transformaciju. Koliko uspešno će organizacija proći kroz ovaj proces i razviti se ili opstati, zavisi od sposobnosti menadžmenta da upravlja promenama.

Organizacija u svom životnom ciklusu prolazi kroz različite faze, što nužno traži predviđanje, promene i prilagođavanje u svakoj od njih. Svaka mlada organizacija suočava se sa nepostojanjem organizacione strukture, isprepletanim aktivnostima nabavke, logistike i prodaje, izostankom planiranja. Paralelno sa tim, i sa manjkom novca koji joj je neophodan za finansiranje rasta. Kako sreća prati hrabre, u ovim okolnostima nijedan posao se ne odbija, ne računa se profitabilnost konkretnog posla, a u kalkulaciji cene koštanja često nedostaju troškovi telefona, zakupa, amortizacija osnovnih sredstava ili rezervacija za nenaplaćene prihode. Zapravo, da se sagledavaju svi troškovi i rizici potencijalnih poslova, mnoge mlade organizacije ne bi nikada ni prešle u sledeću fazu.

U fazi rasta organizacije od malih ka organizaciji srednje veličine neizbežan je prelazak sa preduzetničke na menadžersku organizaciju. Ta promena je vrlo osetljiva i često ide sa zakašnjenjem. Potrebno je da se postavi odgovarajuća organizaciona struktura, prenese odgovornost na novopostavljeni menadžment, implementiraju procesi i procedure i razvije korporativna kultura, poverenje i tim. Najbolniji proces za svakog preduzetnika jeste prestanak bavljenja operativnim pitanjima i rasipanje energije na dugometražne sastanke bez tema i konkretnih planova. Dobra komunikacija i razvijanje zajedničke vizije pomaže u daljem razvoju organizacije.

Sagledavanje tačke u kojoj se organizacija nalazi i tačke gde se želi stići trebali bi biti osnovni zadaci menadžmenta, a jedini zadatak poslovnih lidera treba da bude upravljanje promenama na način da svojim veštinama razvijaju ljude i kulturu, kako bi do kraja ovog putovanja ostali motivisani.

Ako se promenom, posebno u uslovima krize, ne upravlja na pravi način od strane menadžera, može doći do demoralisanja zaposlenih, poremećene komunikacije, povećanja broja stresnih situacija, odlaska kvalitetnih radnika… Zaposleni žele stabilnost, a pošto promene često donose neizvesnost kod ljudi se stvara otpor prema promenama. U takvim situacijama i vlasnici i menadžment treba da objasne zaposlenima razloge, suštinu i cilj promena, kako bi se obezbedila potrebna spremnost za promene.

Tužna istina je da je za većinu srednjih i malih organizacija borba za opstanak i profit glavni motiv i cilj vlasnika i čitavog menadžmenta organizacije. U situacijama kada je kompanija u krizi teško se može očekivati preterana briga za sve zaposlene i tada dolazi do rasklasavanja na organizacije koje uspevaju dugoročno da posluju i postaju poželjni poslodavci i one koje samo preživljavaju, ali ne izrastu u top formu u životnom ciklusu organizacija. Lider treba da prepozna nekoliko sila koje utiču na današnji svet.

Tehnologija – 20 ljudi danas proizvede ono što je bilo potrebno da proizvede 1.200 ljudi pre 60 godina, ali isto tako danas je tehnologija povezala ceo svet u jedno globalno elektronsko mesto.

Globalna povezanost – merdžeri, akvizicije, multinacionalne kompanije, a danas se pojavljuje i jednostavniji oblik globalizacije: internet prodaja.

Visoka neizvesnost – svet se oseća manje bezbednim usled terorističkih napada i pandemije covid-19.

Socijalni kapital, odnosno znanje, kao jedini značajan resurs i odlučujuća konkurentska prednost. Ljudi na prvom mestu su najvažnija sila. Sve više ljudi je samozaposleno, sve više ljudi radi kod svoje kuće. Radna snaga je sve više diversifikovana. Socijalne povezanosti i socijalni kapital prevazilaze nacionalne granice. To je odlika nove ekonomije i šansa za liderstvo.

Globalno liderstvo znači globalno razumevanje. Zadatak lidera jeste da proizvede klimu na poslu i stvori takve međuljudske odnose kako bi ljudi doneli na posao i svoje duše, ne samo ruke i um. Kompanije koje uspešno izrastu u čvrste i stabilne organizacije su zapravo organizacije čiji vlasnici, menadžment i zaposleni osećaju strast i motivisanost u samom načinu stizanja na vrh. To najbolje znaju oni koji sa radošću pristaju na izazove, svoj posao shvataju kao igru, a pobedu i poraz prihvataju sportski, pomerajući vrh, a ne odlažući sreću za kasnije.