Jasnije nego ikad da država mora da zaštiti agrarnu industriju  

Aktuelna globalna situacija, te prelazak iz pandemijske u ukrajinsku krizu, uz rast cena hrane u čitavom svetu, najverovatnije će dovesti i do velikih nestašica, i to najpre u siromašnim zemljama koje nemaju veliku poljoprivrednu proizvodnju, ovonedeljni je zaključak Ujedinjenih nacija.

Srbija, s jedne strane, ne mora da brine o osnovnim poljoprivrednim proizvodima, za razliku od pojedinih zemalja iz okruženja, pa i razvijenog zapada Evropske unije, ali veliki skok cena repromaterijala u poljoprivredi, kao i neblagovremena reakcija države, mogu da ostave i te kako negativne posledice na duži rok.

“Učesnici na našem tržištu vole kada cene njihovih proizvoda skoče, ali pravi razlog iza toga ovaj put uopšte nije povoljan. Ratni sukob velikih sila za posledicu ima abnormalni skok cena đubriva. Više od hiljadu evra je u ovom trenutku tona veštačkog đubriva, a prošle godine je bila oko 300 evra. Sve što je poskupelo mi plaćamo kroz repromaterijal. Malo je tu pozitivnog, ako treba da plaćam četiri puta više nego prošle godine, a da održim cenu proizvoda prihvatljivom za kupce. Đubrivo može da se nabavi nešto unapred, ali niko na tržištu više ne zna šta da radi”, komentariše za Biznis.rs Miodrag Lazić, direktor kompanije Lazić-Poljo iz Golubinaca.

Njegovo preduzeće je po regulatornoj definiciji srednje veličine i takmiči se na domaćem tržištu punom kvalitetnih proizvođača. Kako kaže, za svoje potrebe mora da kupi oko 500 tona đubriva godišnje, što u ovom trenutku uopšte nije mali trošak.

“Nisam mislio u početku da će toliko da skoče cene. Evidentno je da će cena ostati jaka do kraja godine, a verovatno i sledeće, dok god se situacija ne smiri. Nažalost, politika se uvukla u poslovanje, kao i u sve druge grane naših života“, kaže Lazić.

U ovom trenutku UN vrše pritisak na Rusiju da dozvoli izvoz ukrajinske pšenice iz luka na Crnom moru, kako bi se tržišni pritisak barem malo smanjio. Nesumnjivo je da će Rusija zauzvrat tražiti određene beneficije, ali dok se dogovor eventualno ne postigne, cena pšenice će nastaviti da raste.

“Sada se kreće oko 420-430 evra po toni na evropskim berzama, ali kod nisu te cene, jer se oduzima oko četrdesetak evra po toni na transport i trgovačke marže”, objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, kada je reč o odnosu države prema domaćem agraru, tu je sve na nivou “krene pa stane” – prvo je zabranjen izvoz pšenice, pa kad je uočen višak, onda je ponovo odobren. Govori se i o ulaganju u novu fabriku đubriva, koje je ranije pravila pančevačka Azotara.

“Trenutno nema nikakve alternative. Naša država je zauzeta nekim drugim zbivanjima i jako malo vodi računa o poljoprivredi ili je malo u mogućnosti. Agrarna proizvodnja nije nikako stvar za potcenjivanje, to su nedvosmisleno pokazale krize vezane za pandemiju korona virusa i aktuelna situacija u Ukrajini. Ko nema hranu, on ima probleme, i na to se uvek treba podsećati. Povrh svega, po svoj prilici, ovogodišnji rod će biti 30 odsto gori nego lane. Prema svim informacijama koje dobijam od kolega iz raznih krajeva zemlja, situacija nije dobra”, upozorava Lazić.

Najveći razlozi za to leže, kao i uvek u ovoj privrednoj grani, u nepovoljnim meteorološkim uslovima.

U nastavku pogledajte listu najuspešnijih domaćih srednjih preduzeća u poljoprivrednoj proizvodnji, prema ukupnim prihodima iz godišnjih finansijskih izveštaja kojima raspolaže CompanyWall.