Sistem za trgovinu emisijama u Kini još uvek u početnoj fazi

Sektor građevinskih materijala, koji uključuje cement i čelik, ove godine će verovatno biti prva meta u nadmetanju za širenje pokrivenosti kineskog tržišta kada je u pitanju ugljenik i povećanje troškova emisije.

Nakon što je godinama održavala test trgovanja u osam provincija, Kina je prošle godine u julu predstavila nacionalni Sistem trgovine emisijama (ETS). Kineski ETS je još uvek u fazi razvoja, a njegova cena ugljenika je još uvek prilično niska da bi efikasno uticala na smanjenje emisija, piše Capital.com.

Upravo zato neki posmatrači sumnjaju da bi sistem mogao napraviti razliku kada su u pitanju nacionalni ciljevi dekarbonizacije, navode analitičari Banke Amerike (BofA) Mjao Oujang (Miao Ouyang) i Helen Ćao (Helen Qiao)

“Jedna od glavnih briga jesu niske cene, odnosno troškovi emisija, u poređenju sa drugim tržištima. Očigledno, da bi nacionalni ETS imao efikasniju ulogu, troškovi emisija moraju da se postepeno, ali značajno podignu”, navode BofA analitičari.

Od kada je predstavljanja u julu 2021. godine, obim trgovanja u kineskom nacionalnom ETS dostigao je 185 miliona tona, pri čemu je trenutna cena ugljenika 58 renminbija (9,14 dolara) po toni. S druge strane, cena ugljenika u južnokorejskom ETS izosi 27,64 dolara po toni, dok Sistem trgovanja emisijama Evropske unije ima stabilnu cenu ugljenika od 28 dolara po toni.

U početnoj fazi nacionalni ETS uključuje 2.162 elektrane širom Kine. Sva ta postrojenja zajedno odgovorna su za 4,5 milijardi tona emisija ugljen-dioksida godišnje, odnosno za gotovo polovinu ukupnih emisija u Kini. Kineski nacionalni ETS, koji uključuje 7,4 odsto globalnih emisija štetnih gasova, sada je predstavlja najveće tržište za emisije na svetu.

Širenje pokrivenosti jedan je od koraka koje Peking mora da preduzme. Industrijski sektor, drugi najveći izvor emisija ugljenika u Kini, odgovoran za 28 odsto njih, je sledeća meta nacionalnog ETS.

Kako navode analitičari Banke Amerike, kazna za nepoštovanje mera u kineskom nacionalnom ETS je blaga. Nacionalna ETS postavila je gornju granicu od 20 odsto na poreze za teške emitere ugljenika, kako bi se ublažio pritisak na iste.

Elektrane čije emisije prevazilaze dozvoljenu granicu od 20 odsto u obavezi su da kupe samo 20 odsto emisija sa tržišta po relativno niskoj ceni da bi pokrile štetu. Kazna za nepoštovanje ili falsifikovane informacija je 30.000 renminbija (4722,55 dolara).

U okviru četrnaestog po redu petogodišnjeg plana za period od 2021. 2025. godine, kineska vlada planira da u ETS uključi osam najvećih emitera. U njih ulaze hemijski i petrohemijski sektor, proizvođači gvožđa i čelika, obojenih metala, građevinskih materijala i papira, kao i elektrane i avio-industrija.

Kineski nacionalni ETS trebalo bi da razvije i tržište derivata za trgovanje emisijama. Tome u prilog ide činjenica da je više od 90 odsto transakcija na EU ETS povezano je sa derivatima.