Istraživanje portala Biznis.rs: novogodišnji praznici u vreme krize (1)

Da li su inflacija i sve tanji novčanici ugasili prazničnu potrošačku euforiju?

AnalizaIzdvajamoLuksuzSrbijaZanimljivosti

10.12.2022 08:01 Autor: Miljan Paunović 23

Da li su inflacija i sve tanji novčanici ugasili prazničnu potrošačku euforiju? Da li su inflacija i sve tanji novčanici ugasili prazničnu potrošačku euforiju?
Novogodišnja euforija ovog decembra „kasni“, a razloga za to je mnogo jer 2022. godina nije donela mnogo toga dobrog na globalnom planu, a sve... Da li su inflacija i sve tanji novčanici ugasili prazničnu potrošačku euforiju?

Novogodišnja euforija ovog decembra „kasni“, a razloga za to je mnogo jer 2022. godina nije donela mnogo toga dobrog na globalnom planu, a sve to loše uglavnom se preslikalo i na lokalu. Naime, februar je obeležio početak rata u Ukrajini i uprkos tome što smo mislili da će se taj sukob brzo rešiti situacija je još uvek loša, neizvesna i očigledno joj se ne vidi kraj u neko dogledno vreme.

Navikli smo da su u ovo vreme gradovi u Srbiji već okićeni, da sve „svetli i šljašti“, ali zbog navedenog razloga ušli smo u štednju. Energenti su veliki problem, pa mnogi trgovi u Srbiji očigledno neće biti u punom sjaju za novogodišnje praznike.

Novac koji imamo trošimo racionalnije i zbog pada kupovne moći, pošto zarade ne prate inflaciju koja je u Srbiji u oktobru stigla do zvaničnih 15 odsto. Prema najavama ekonomskih analitičara, i 2023. godina će biti puna izazova – inflacija ostaje, baš kao i problemi sa energentima, možda u nekoj manjoj meri, ali ovo su dva dovoljna razloga da potrošačka euforija ove godine bude nešto manja nego ranije.

Dejan Gavrilović, predsednik udruženja Efektiva, u razgovoru za Biznis.rs kaže da će u potrošačkom smislu ipak biti novogodišnje euforije, kao i svake godine u ovo vreme.

„To je period kada potrošači ipak žele da zaborave na probleme i ugode sebi, koliko je to moguće. Verujem da će euforija ipak biti manja, u svetlu celokupne krize koju doživljavamo“, ističe Gavrilović i osvrće se na cene, odnosno lažna sniženja tokom praznika.

Izvor: Freepik.com

„Uglavnom je bilo dosta lažnih sniženja tokom ove godine. U tom ritmu je prošao i poslednji „Crni petak“, koji nije ono što predstavlja u zemljama Zapada. Ovde on služi trgovcima da po redovnoj ceni prodaju proizvode stvarajući lažnu sliku popusta. Ide se na momenat sniženja, koja se samo tako zovu, a suštinski to nisu. Tamo gde i jesu radi se o prethodno prepumpanim cenama, na koje se daje popust kako bi se proizvod plasirao po redovnoj ceni“, objašnjava predsednik Efektive.

S obzirom na reči našeg sagovornika, tokom praznika je veoma važno pratiti cene i da li su prikazani popusti stvarno pogodnost ili se ipak radi o nekoj vrsti trgovačke mahinacije.

Novogodišnja trpeza, ukrasi, jelke i putovanja

Konstantna poskupljenja hrane tokom proteklih meseci dovela su do toga da je trpeza ove godine skuplja od 30 do 50 odsto, u zavisnosti od izbora namirnica, odnosno njihovog kvaliteta.

Na primer, za kilogram junetine potrebno je izdvojiti u proseku 1.200 dinara, mlevena svinjetina košta 740 dinara, a svinjski vrat oko 700 dinara. Kilogram pilećeg filea ide od 800 do 900 dinara, a ukoliko na trpezi želite ćuretinu, to će vas koštati oko 1.400 dinara.

Što se tiče ribe, zamrznuti file soma košta prosečno 1.850 dinara, oslić 1.550, oslić bez glave oko 450 dinara. Pastrmka se može nabaviti za 900 dinara, kao i kotleti lososa.

Mesojunetinasvinjetina/mlevenapiletina/filećuretina
Cene u dinarima (za 1 kg)1.200740800-9001.400
Ribasom-fileoslićpastrmkalosos kotleti
Cene u dinarima (za 1 kg)1.8501.550900900

Cene su date u prosečnim vrednostima iz nekoliko prodavnica

Naravno, na raznim prazničnim popustima i akcijama ove namirnice mogu da se nađu i po nešto sniženim cenama, ali meso je samo osnov (ukoliko je na vašoj trpezi). Uz predjelo, piće, poslastice, kojih tokom praznika na stolovima ima u mnogo većim količinama, ulazak u Novu godinu za četvoročlanu porodicu je skoro nezamisliv bez 200 evra.

Ukoliko za praznike odlučite da sebe častite putovanjem na neku od evropskih ili svetskih destinacija, za taj poduhvat vam je potrebno od 200 do 1.600 evra. Primera radi, petodnevni aranžman u Rimu – smeštaj sa doručkom, iznosi oko 310 evra, dok je za Pariz potrebno izdvojiti od 500 do 700 evra, u zavisnosti od broja dana – četiri ili pet, i vrste prevoza – autobus ili avion. U Prag se na tri dana može otići za oko 200 evra.

Ukoliko biste Novu godinu želeli da dočekate na nekoj plaži, Zanzibar u tom periodu košta oko 1.500 evra (11 dana).

Cene novogodišnje proslave u restoranima i klubovima u Srbiji su raznolike, i zavise od toga šta tačno očekujete od „najluđe noći“. Za poznate beogradske hotele treba izdvojiti oko 180 evra, a za klubove i splavove od 30 do 120 evra. U skladu sa cenom je i ponuda – veća cena znači manje dodatne troškove, poput pića ili hrane na bazi švedskog stola.

Ukrašavanje doma je neizbežno tokom novogodišnjih i božićnih praznika, te je dodatni izdatak ukoliko je potrebno dokupiti ukrase ili jelku. Na sajtovima za prodaju jelki cene se kreću od 1.250 dinara za drvo od 80 centimetara do 125.000 dinara za veliku jelku sa belim vrhom od 420 centimetara visine (razlike su oko 10 odsto).

Izvor: Pixabay.com

Dekorativna rasveta ide od 7.500 do 14.500 dinara, mada se ona može naći po znatno jeftinijim cenama u „kineskim prodavnicama“. U zavisnosti od toga koji ukras želite, oni se kreću od 100 do 1.000 dinara. Može se naći i figura Deda Mraza od 1,5 metra za 76.000 dinara.

Uglavnom, novogodišnja noć i praznici ove godine su skuplji nego prošle i prate inflaciju, te je potrebno spremiti od 50 do 100 evra više u odnosu na prošlu godinu.

Šta nas to tera da trošimo više nego što imamo?

Fenomen trošenja novca i kada ga nemamo dovoljno, u smislu zaduživanja kod prijatelja ili banaka, izraženiji je tokom praznika.

Iz psihološkog ugla, darivanje poklonima voljenim osobama tokom božićnih i novogodišnjih praznika prvenstveno činimo u znak želje da sledeća godina počne na dobar i lep način, kaže za Biznis.rs psihološkinja i psihoterapeutkinja Tatjana Prokić.

„U vreme kada pokloni nisu retkost i kada se poklanjaju na nedeljnom, pa i na dnevnom nivou, približavanje novogodišnjim praznicima znači da je potrebno da poklon bude veći, bolji, bogatiji, ili da se kupuje više poklona ne bi li se pokazalo da su ipak praznici i da se oni razlikuju od redovnog nedeljnog poklanjanja. Osim poklona, osobe sklone kupovini mame i puni rafovi novogodišnjih ukrasa, nakita i svetiljki. Sada osim jelke imamo i irvase, gnome, patuljke, božićni cvet, ćebad i jastuke sa novogodišnjim ornamentima i vrlo je teško osobi koja ima sklonost ka kupovini kao kompenzaciji za neko unutrašnje stanje, da se zaustavi na samom izlogu i zadovolji gledajući u isti“, objašnjava naša sagovornica.

Iako inflacija „drma“ kućne budžete, psihologija ima odgovor zbog čega trošimo više u vreme ovih praznika na poklone, putovanja, trpezu…

„Tumačenje dolazi iz našeg osećanja da se ako toga nema osećamo kao gubitnici, da možda baksuziramo celu sledeću godinu, gde se ipak nadamo da će biti bolja od prethodne i želimo da je dočekamo u punom sjaju“, objašnjava Prokić i dodaje da se ljudi osećaju loše ako nemaju dovoljno novca da zadovolje većinu potreba tokom praznika.

„To ih dovodi ih u osećanje da su podbacili na neki način, što ne mogu priušte ‘najosnovnije’, jer trpeza i pokloni nisu nešto što može, a i ne mora da bude, već su imperativ današnjeg vremena“, ističe psihološkinja.

Uzimanje keš kredita za praznike – ozbiljan psihološki problem

Građani koji uzimaju keš kredite da bi ih potrošili na hranu koja je luksuz poput sireva, vina i nekih delikatesa, imaju jedan mnogo dublji i ozbiljniji problem, gde je ovakvo ponašanje jedna od posledica, objašnjava naša sagovornica i dodaje da je to problem dublje psihološke prirode, te da predstavlja ozbiljno doživljavanje sopstvene vrednosti kroz potrebu da se pokazuju drugima etikete jer to održava našu sliku uspeha i postignuća.

Prokić smatra da taj tip ličnosti verovatno uzima keš kredite samo za novogodišnju trpezu, već i za jakne, patike, torbe, čizme, satove…

„Umerenost prilikom kupovine je povezana generalno sa pravom merom u životu i našeg samopoštovanja i samopouzdanja i nesigurnosti/sigurnosti koji treba da dolaze iz našeg unutrašnjeg doživljaja da vredimo bez obzira na to šta i koliko imamo i šta i koliko pokazujemo. Kod osoba koje imaju generalni problem sa samopouzdanjem i samopoštovanjem postoji veća sklonost u povezivanju sa određenim statusnim momentima kroz koje oni pokušavaju da ovaj problem na neki način nadomeste“, objašnjava Prokić.

Pročitajte i drugi deo našeg istraživanja o novogodišnjim praznicima u vreme krize:

Evropljani smanjuju potrošnju dok Kinezi i Amerikanci neguju „praznični duh“

  • VANJA

    10.12.2022 #1 Author

    Euforija je veca a manje mogucnosti imamo za to!

    Odgovori

  • GOCA BG

    10.12.2022 #2 Author

    Kupovna moc ce biti manja,nazalost sa ovakvim cenama tesko da mozemo da kupimo poklone svima kojima bi zeleli…

    Odgovori

    • Lelica

      11.12.2022 #3 Author

      Situacija i poskupuljenja trenutno ne dozvoljavaju.

      Odgovori

  • CUPKA

    10.12.2022 #4 Author

    Praznicna euforija je ista kao i uvek. Samo su platezne mogucnosti kod ljudi manje.

    Odgovori

  • Dea

    10.12.2022 #6 Author

    A i nigde se ne vidi da je Ng,nigde nakita nigde snega…nista

    Odgovori

  • Tina

    11.12.2022 #7 Author

    Pare olaksavaju zivot, to je cinjenica. Sve ostalo je samo razlog za ostale psiholoske I filozofske teorije, kao opravdanje

    Odgovori

  • NATI29

    11.12.2022 #8 Author

    Svi gledamo sto povoljnije da se pripremimo za praznike

    Odgovori

  • DANIJELA

    11.12.2022 #9 Author

    Platezna moc oslabila ali euforija nije i ne treba. Praznicu su nesto cemu se svi radujemo i treba se i ponasati u skladu sa time i koliko god je neko u mogucnosti treba da pokloni i starijima i mladjima.

    Odgovori

  • FRUIT04

    11.12.2022 #10 Author

    Sve je to tacno, Ali ce Srbi par Dana pred 31.12. Da krenu sa ludilom. Radice slamarica.

    Odgovori

  • TATJANA

    11.12.2022 #11 Author

    Ne bih rekla, šoping centri puni, marketi takodje a verujem da će se euforija pojačavati kako se bliže praznici

    Odgovori

  • maric

    11.12.2022 #12 Author

    I dalje nastavljamo da trosimo za praznike vise nego sto smo u mogucnosti

    Odgovori

  • STRAHINJA

    11.12.2022 #13 Author

    Praznicna euforija i treba da se smanji, godinama postajemo klasicno potrosacko drustvo, ali cene nisu kao u Americi da bismo ispratili tu pomamu

    Odgovori

  • Milovan94

    11.12.2022 #14 Author

    Bice i ove godine euforije i svega ostalog.

    Odgovori

    • ZVE84

      11.12.2022 #15 Author

      Ma normalno… Svako prema svojim mogućnostima..

      Odgovori

  • Moon

    11.12.2022 #16 Author

    Euforija je blaga rec za ludilo nove godine.. Trosi se i ono sto se nema..

    Odgovori

  • Petar

    11.12.2022 #17 Author

    Nikakvo slavlje i ne treba. Dan i noć kao i svaki drugi. Jedino što je dobro ne radi se, pa imamo odmor. Božić je naš pravi praznik.

    Odgovori

  • VERA

    11.12.2022 #18 Author

    Mnogi trgovi u Srbiji očigledno neće biti u punom sjaju za novogodišnje praznike.

    Odgovori

  • NINICA

    12.12.2022 #19 Author

    Biće euforije sigurno! To ne treba propustiti!

    Odgovori

  • LEKI

    13.12.2022 #20 Author

    Jos uvek ne primećujem euforično raspoloženje…mada ima jos vremena

    Odgovori

  • Anna

    13.12.2022 #21 Author

    Svakako je skromnije nego proteklih godina ako se posmatra ulična rasveta. Sve ostalo je isto, oni sa dubljim džepom neće ni ove godine propustiti da priušte sebi sve što požele.

    Odgovori

  • STRAHINJA

    24.12.2022 #22 Author

    Cak i drzave i gradovi najppznatiji po euforiji ove godine smanjuju budzete

    Odgovori

  • Grocka

    8.10.2023 #23 Author

    Boga mi jr grad okasnio ove godine u kicenju, a euforije je bilo i bice

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.