Građani Srbije među najopreznijima kod online kupovina

Prema studiji „Plaćaj bezbedno“ koja analizira bezbednost plaćanja na internetu, građani Srbije su među najopreznijima u regionu kada je reč o zloupotrebama prilikom online kupovine.

Više od polovine ispitanika (52 odsto) smatra da su dovoljno edukovani i da mogu da prepoznaju aktivnosti koje ukazuju na potencijalnu zloupotrebu, njih tri četvrtine (75 odsto) sa oprezom tretira poruke o nagradama i nagradnim igrama, besplatnim poklonima i poklon karticama, a skoro isti procenat (73 odsto) sumnja i u autentičnost poruka koje zahtevaju da se promeni lozinka i ažuriraju podaci.

Ovo je samo deo rezultata studije koju je za kompaniju Visa sprovela istraživačka agencija Wakefield Research.

„U današnjem svetu koji se često označava i kao svet ‘digital-first komunikacije’, zloupotrebe evoluiraju na sofisticirane načine, a internet prevaranti koriste nove metode da prevare korisnike koji su nepripremljeni na situaciju u kojoj mogu biti žrtva zloupotrebe. Bilo da se radi o paketu zadržanom na carini, pretplati za strimovanje za koju se tvrdi da je istekla ili besplatnom vaučeru za omiljeni brend, prevaranti se služe izuzetno ubedljivim metodama kako bi prevarili svoje žrtve. Sa velikim porastom digitalnih transakcija i plaćanja, od ključne je važnosti, sada više nego ikada ranije, da korisnici razumeju jezik zloupotrebe i da se ponašaju i postupaju sa velikim stepenom opreza“, objašnjava Čarls Lobo, Viši potpredsednik za rizike CEMEA regiona u kompaniji Visa.

U odnosu na sve zemlje u kojima je sprovedeno istraživanje, procenat ispitanika koji su bili žrtve zloupotrebe na internetu, najniži je upravo u našoj zemlji i iznosi 28 odsto.

Osvrćući se na studiju i pokazatelje za Srbiju, Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu, istakao je da ova kompanija kao globalni lider u oblasti digitalnog plaćanja oduvek radila na promovisanju bezbednog i sigurnog okruženja u oblasti elektronskog plaćanja. 

„Osim što nastojimo da obezbedimo najsavremenija platna rešenja, smatramo da je naš zadatak i da pružimo društvu podršku u borbi protiv internet prevara, istovremeno ukazujući na opasnosti koje su karakteristične za digitalni svet. Zahvaljujući našoj velikoj ekspertizi i globalnim kapacitetima, u prilici smo da radimo na podizanju svesti najšire zajednice. Ova studija nam je dodatno pomogla da uvidimo šta je to što može biti izvor problema, i u kojim oblastima treba da pojačamo edukaciju kako bi se u budućnosti broj zloupotreba sveo na minimum“, istakao je Đorđević.

Na nivou svih 17 tržišta na kojima je studija sprovedena, posebno se ukazuje na podatak da upravo korisnici koji su uvereni da su edukovani i osvešćeni po pitanju online zloupotreba, zapravo su skloniji da postanu žrtve prevare. Takođe, iako visok stepen ispitanika (56 odsto) tvrdi da mogu da uoče online i telefonske zloupotrebe, rezultati upozoravaju da će čak devet od deset (90 odsto) korisnika zanemariti znake koji upozoravaju da je reč o kriminalnoj aktivnosti.

Rezultati istraživanja u Srbiji

Među ispitanicima iz Srbije njih više od polovine (52 odsto) smatra za sebe da su veoma edukovani i da mogu da prepoznaju prevare na internetu. Ipak, manje od trećine (28 odsto) priznalo je da je bilo do sada žrtva ovakve vrste prevara.

Sa druge strane, podaci pokazuju da za razliku od ispitanika sa ostalih tržišta, korisnici iz Srbije će u niskom procentu odreagovati na poruke o prilici za finansijski dobitak ili besplatan poklon – manje od trećine (27 odsto i 26 odsto), u istoj meri kao i na poruke koje od njih traže određeno reagovanje (24 odsto).

Korisnici su prilično sumnjičavi kada im se traži da otkriju ili unesu svoju lozinku (73 odsto). Aktivnosti koje se odnose na praćenje statusa pošiljke ili šiping, sumnjive su skoro trećini ispitanika (27 odsto) u Srbiji, dok aktivnosti koje se predstavljaju kao marketinške i odnose se na prodaju ili ponudu novih proizvoda bude sumnju kod 38 odsto korisnika. Upit da podele svoje utiske i iskustvo o nekom proizvodu ili usluzi gotovo trećina učesnika (29 odsto) ankete posmatra kao znak za oprez.

Svega 15 odsto ispitanika vodi računa da li je mejl adresiran na njihovo ime, dok nešto više od petine (21 odsto) primećuje da li su vidljivi detalji njihovog naloga poput šifre. Takođe, 24 odsto učesnika ankete pridaje značaja slovnim i gramatičkim greškama koje su često jasan pokazatelj pokušaja zloupotrebe.