Izvoz čelika iz Srbije u EU prepolovljen nakon pandemije, a izgledan i novi pad

Verovatno će biti nekih problema za Srbiju zbog smanjenja izvoznih kvota za bescarinski izvoz čelika u Evropsku uniju, odnosno povećanja carina za uvoz iznad kvota sa 25 na 50 procenata, iz takozvanih trećih zemalja. U našem slučaju, na udaru su Kinezi, budući da oni upravljaju Železarom u Smederevu, ocenio je za Biznis.rs stručnjak za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija.

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su ranije ove nedelje novu uredbu kojom se smanjuju kvote za bescarinski uvoz čelika i primenu carine od 50 odsto, koja bi trebalo da stupi na snagu 1. jula. Nova uredba zamenjuje mere koje ističu 30. juna i pomoći će u zaštiti čelične industrije EU od negativnih efekata globalnog viška čelika, saopštio je Evropski parlament.

Uredba uvodi niže uvozne kvote ograničavanjem obima bescarinskog uvoza na 18,3 miliona tona godišnje, što je smanjenje od 47 odsto u poređenju sa kvotama za čelik iz 2024. godine. Uredba predviđa i primenu carine od 50 odsto, umesto trenutnih 25 odsto, na uvoz iznad kvote i na čeličnu robu koja nije obuhvaćena njome.

Prema podacima evropskog udruženja proizvođača čelika Eurofer, izvoz čelika iz Srbije u Evropsku uniju značajno je opao poslednjih godina, uglavnom zbog evropskih zaštitnih kvota i smanjene potražnje na tržištu. Najveći deo izvoza dolazi iz smederevske železare kojom upravlja kineska HBIS Group Serbia Iron & Steel.

Ovi podaci pokazuju da je izvoz čelika iz Srbije u EU praktično prepolovljen u odnosu na period pre uvođenja strožih evropskih zaštitnih mera. Glavni razlozi za pad bili su evropske kvote za bescarinski uvoz čelika, carine na količine iznad kvota, pandemija korona virusa, ali i usporavanje industrijske proizvodnje u Evropi.

“Kinezi već godinama, od 2017, proizvode oko 150 miliona tona manje, što je podiglo tržišne cene u celom svetu. Kinezi su počeli da smanjuju proizvodnju nekih roba, a čelik je jedna od njih. Tako je porasla cena čelika na tržištu”, istakao je Bušatlija.

Dodatni pritisak na izvoz iz Srbije nastao je zbog politike EU prema kineskom čeliku, pošto evropski proizvođači godinama upozoravaju da kineske kompanije preko Srbije lakše plasiraju čelik na evropsko tržište. Upravo zbog toga je Srbija često bila predmet posebnog nadzora evropskih trgovinskih institucija.

“U Smederevu je proizveden čelik za most na Pelješcu, na primer, a to je za Kinu velika prednost, jer ne mora da se čeka da materijal stigne iz Kine. Za isporuku u evropske zemlje dovoljno je sedam dana. Praktično, železara ovde radi za kineska gradilišta u Evropi”, ocenio je Bušatlija.  

Tokom 2022. godine EU je privremeno povećala pojedine kvote za uvoz čelika iz Srbije, nakon zabrane uvoza iz Rusije i Belorusije, što je donekle ublažilo pritisak na smederevsku železaru. Kvote su privremeno povećane, a tada je Srbiji omogućeno da izvozi oko 30.000 tona više po kvartalu za određene vrste čelika.

Zbog nove uredbe EU postoji ozbiljna mogućnost da izvoz čelika iz Srbije u narednim godinama dodatno opadne, posebno ako evropska industrijska tražnja ostane slaba.

Neposredno pre punog efekta evropskih kvota Srbija je izvozila više od 1,1 milion tona čelika u EU. Nakon uvođenja kvota EU i kasnije pandemije, izvoz je naglo pao. Od 2021. nadalje izvoz se stabilizovao između oko 630.000 i 760.000 tona godišnje. U poređenju sa periodom pre kvota izvoz je praktično prepolovljen.