PKS: Biosigurnost ključna za sprečavanje širenja afričke kuge svinja

Zbog ponovne pojave afričke kuge svinja u Srbiji, Privredna komora Srbije (PKS) podseća vlasnike farmi i seoskih gazdinstava da dosledna primena biosigurnosnih mera predstavlja najvažniji način zaštite domaćih svinja od unošenja i širenja ove zarazne bolesti.

PKS je još 2020. godine u saradnji sa nadležnim institucijama i stručnjacima iz veterinarske oblasti pripremila informativne priručnike „Biosigurnosne mere za seoska gazdinstva” i „Biosigurnosne mere na farmama svinja” u cilju sprečavanja, ranog otkrivanja, kontrole i suzbijanja afričke kuge svinja, saopšteno je na sajtu Komore.

Ovi edukativni priručnici pružaju proizvođačima praktične smernice za zaštitu zapata i sprečavanje širenja ove bolesti, ukazuje Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS.

„Priručnici sadrže preporuke za svakodnevnu primenu biosigurnosnih mera, kontrolu kretanja ljudi, životinja i vozila, kao i postupanje u slučaju sumnje na pojavu afričke kuge svinja“, navodi Budimović.

Farmerima se preporučuje da ograniče kontakte sa drugim domaćim i divljim svinjama, pojačaju dezinfekciju, kontrolišu nabavku novih grla i svaku sumnju na bolest odmah prijave nadležnoj veterinarskoj službi. Stručnjaci ističu da svinje ne treba hraniti pomijama, kao ni unositi hranu namenjenu ljudskoj ishrani u objekte u kojima se drže životinje. Posebno je važno sprečiti svaki kontakt sa svinjama iz drugih gazdinstava, kao i sa divljim svinjama, postavljanjem odgovarajuće ograde i kontrolom pristupa objektima.

Pristup oborima i objektima u kojima se drže svinje treba da imaju isključivo članovi domaćinstva koji brinu o životinjama. Sva lica koja ulaze u objekte moraju koristiti posebnu radnu odeću i obuću namenjenu isključivo radu sa svinjama, dok na ulazima treba postaviti dezinfekcione barijere i obezbediti sredstva za pranje i dezinfekciju ruku.

Kupovina novih grla mora biti praćena proverom njihovog zdravstvenog statusa u saradnji sa ovlašćenom veterinarskom stanicom. Preporuka je da životinje potiču sa što manjeg broja farmi i lokacija kako bi se smanjio rizik od unošenja bolesti. Takođe, ne preporučuje se uvođenje nerastova iz drugih dvorišta ili sela radi prirodnog pripusta, već primena veštačkog osemenjavanja uz stručni nadzor.

Dodatni oprez potreban je prilikom korišćenja slame, kukuruza i druge hrane sa područja na kojima je afrička kuga svinja potvrđena kod divljih svinja.

Privredna komora Srbije posebno apeluje na proizvođače da svaku pojavu bolesti ili uginuće svinja, naročito grla starijih od dva meseca i priplodnih životinja, bez odlaganja prijave nadležnoj veterinarskoj stanici. Do dolaska veterinara, uginulu životinju treba izdvojiti iz objekta sa živim svinjama i odložiti na odvojeno mesto kako bi se smanjio rizik od daljeg širenja zaraze.

„Dosledna primena biosigurnosnih mera na svakom gazdinstvu predstavlja najvažniju liniju odbrane od afričke kuge svinja i ključna je za očuvanje stočarske proizvodnje i sprečavanje ekonomskih gubitaka u sektoru svinjarstva“, ističe Budimović.