OpenAI podneo zahtev za izlazak na berzu u SAD

Kompanija OpenAI, tvorac ChatGPT-ja, saopštila je da je podnela dokumentaciju za inicijalnu javnu ponudu akcija (IPO) u Sjedinjenim Američkim Državama, pridružujući se rivalu Anthropicu u trci ka berzi, dok investitori traže priliku da učestvuju u procvatu industrije veštačke inteligencije.

OpenAI nije otkrio veličinu ni uslove ponude, navodeći da vremenski okvir još nije definisan.

„Može potrajati, jer postoje stvari koje želimo da uradimo, a koje je verovatno lakše sprovesti dok smo privatna kompanija“, navodi se u saopštenju koje je preneo Reuters.

Reuters je ranije izvestio da OpenAI cilja tržišnu vrednost od čak jedan bilion dolara prilikom izlaska na berzu, koji bi mogao da usledi već u septembru.

Ukoliko bi dostigao tu vrednost, OpenAI bi postao deo grupe kompanija čiji se izlazak na berzu smatra jednim od najvažnijih testova apetita investitora za visokorastuće tehnološke akcije u poslednjoj deceniji.

Prvi korak već je napravila SpaceX, kompanija Ilona Maska (Elon Musk), koja je podnela dokumentaciju za IPO koji bi, ukoliko bude realizovan, mogao da bude najveći u istoriji. Ta kompanija navodno cilja prikupljanje 75 milijardi dolara uz procenjenu vrednost od 1,75 biliona dolara.

Anthropic, tvorac popularnog programerskog asistenta Claude Code, saopštio je 1. juna da je takođe poverljivo podneo zahtev za izlazak na berzu, samo nekoliko nedelja nakon što je prikupio 65 milijardi dolara u investicionoj rundi koja ga je procenila na 965 milijardi dolara.

Izlasci na berzu OpenAI-ja i Anthropica mogli bi da označe prekretnicu za tehnološki sektor i globalna finansijska tržišta, dok se veštačka inteligencija sve više nameće kao dominantna investiciona tema decenije.

OpenAI je ranije ove godine saopštio da prikuplja 110 milijardi dolara kapitala po procenjenoj vrednosti od 840 milijardi dolara od investitora među kojima su SoftBank, Amazon i Nvidia.

Kompanija je tada otkrila da ChatGPT ima više od 900 miliona aktivnih korisnika nedeljno i preko 50 miliona pretplatnika među potrošačima.

Podnošenje zahteva za IPO usledilo je nakon što je OpenAI ponovo pregovarao o partnerstvu sa Microsoftom, jednim od svojih prvih investitora, čime je otvorio prostor za nova partnerstva sa kompanijama poput Amazona i Alphabeta.

Microsoftova ulaganja, koja od 2019. godine ukupno iznose 13 milijardi dolara, bila su ključna za brz rast OpenAI-ja, ali i za razvoj Microsoftove cloud platforme Azure.

U martu je OpenAI saopštio da ostvaruje dve milijarde dolara mesečnog prihoda i da raste približno četiri puta brže nego što su u sličnim fazama rasle kompanije koje su obeležile eru interneta i mobilnih tehnologija, uključujući Alphabet i Metu. Za poređenje, krajem 2024. godine kompanija je ostvarivala oko milijardu dolara kvartalnog prihoda.

Ipak, tokom poslednje investicione runde OpenAI je investitorima saopštio da ne očekuje profitabilnost pre 2030. godine.

Industrija koju je OpenAI pokrenuo postala je izuzetno konkurentna, a investitori sve pažljivije procenjuju da li je moguće održati sadašnji tempo rasta sektora veštačke inteligencije.

Anthropic se profilisao kao jedan od najvećih konkurenata zahvaljujući snažnoj tražnji za njegovim AI sistemom Claude među programerima. Pojedine kompanije koriste i njegov napredni model Mythos za otkrivanje bezbednosnih propusta u softverskom kodu.

Iako bi veliki IPO-ovi mogli da donesu novi zamah američkom tržištu akcija, pojedini bankari upozoravaju da bi mogli i da iscrpe raspoloživi kapital koji bi inače bio usmeren ka manjim javnim ponudama.

„Ono što OpenAI ne želi jeste da se kapital na javnom tržištu iscrpi pre njegovog izlaska na berzu“, rekao je Gil Luria. „Ne samo da su SpaceX i Anthropic ispred njega u redu za IPO, već i veliki konkurenti koji su već na berzi mogu da prikupe desetine milijardi dolara kroz sekundarne emisije akcija, kao što je prošle nedelje uradio Alphabet.“

Od neprofitne organizacije do berzanske kompanije

OpenAI je osnovan 2015. godine kao istraživačka neprofitna organizacija, ali je četiri godine kasnije formirao profitni ogranak kako bi finansirao sve veće troškove razvoja sistema veštačke inteligencije.

Njegova neuobičajena struktura, prema kojoj je neprofitna organizacija zadržala kontrolu nad profitnim delom, našla se pod lupom javnosti krajem 2023. godine kada je izvršni direktor Sem Altman (Sam Altman) nakratko smenjen, da bi se nekoliko dana kasnije vratio na funkciju nakon pobune zaposlenih.

U decembru 2024. godine OpenAI je predstavio plan reorganizacije kroz formiranje kompanije od javnog interesa (Public Benefit Corporation), navodeći da će mu takva struktura omogućiti lakše prikupljanje kapitala i ublažavanje ograničenja koja nameće neprofitna matična organizacija.

Plan je izazvao kontroverze nakon kritika Ilona Maska, jednog od ranih investitora kompanije, koji je potom tužio OpenAI i optužio Altmana i druge rukovodioce da su neprofitnu misiju pretvorili u sredstvo za privatno bogaćenje.

Američka porota je u maju presudila protiv Maska i zaključila da OpenAI nije odgovoran za navodno odstupanje od prvobitne misije razvoja veštačke inteligencije u korist čovečanstva.

Jednoglasna presuda uklonila je jednu od najvećih pravnih prepreka za izlazak kompanije na berzu, a analitičari ocenjuju da je time otvoren put za jednu od najiščekivanijih javnih ponuda akcija u istoriji tehnološkog sektora.