Svetska banka: Privredni rast Zapadnog Balkana usporava

Privredni rast zemalja Zapadnog Balkana ostaće usporen tokom 2026. i 2027. godine, pod uticajem efekata konflikta na Bliskom istoku, uporne inflacije i pojačane neizvesnosti. Da bi se zadržao zamah reformi u zemljama regiona koje se suočavaju sa manjkom radne snage, aktiviranje radne snage biće od ključnog značaja, prema procenama iznetim u danas objavljenom izveštaju Grupe Svetske banke.

Prognoze iznete u Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan pokazuju da će kombinovani privredni rast Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, dostići 2,8 odsto u 2026. što je 0,3 procentna poena ispod prethodnih projekcija. Očekuje se skromno ubrzanje rasta na 3,2 odsto u 2027. godini.

„Globalna neizvesnost i geopolitičke tenzije obuzdavaju rast na Zapadnom Balkanu, a rastuće cene predstavljaju direktan udar na novčanike građana,“ kaže Šaoćing Ju, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.

 „I dok kreatori politika koriste kratkoročne fiskalne mere da suzbiju efekte ovih pritisaka na domaćinstva i preduzeća, naš izveštaj pokazuje da su radna mesta ključ za dugoročni ekonomski napredak. Zapadni Balkan ima veliki izvor neiskorišćenih talenata – žene, mlade i druge koji žele da rade ali su suočeni sa realnim preprekama. Njihovo uključivanje u radnu snagu jedan je od najefikasnijih koraka koje region može da preduzme i ojača svoju ekonomiju“,

 Stanovništvo Zapadnog Balkana, prema ovom izveštaju, stari brže nego bilo gde u Evropi. Tokom naredne decenije, najmanje jedna od pet osoba u regionu biće starija od 65 godina. U međuvremenu, radno aktivno stanovništvo, uključujući i fakultetski obrazovane i fizičke radnike, u potrazi su za boljim platama i perspektivama u inostranstvu. Paradoks je da se nestašica radne snage oseća u ključnim sektorima iako je mnogo ljudi isključeno iz radne snage ili su jednostavno odustali od traženja posla.

Izveštaj ukazuje i na nedovoljno iskorišćen kapital: žene, mlade i ostale koji žele da rade, ali se suočavaju sa preprekama za ulazak na tržište rada. Ukoliko bi stopa učešća radne snage bila ista kao u uporedivim zemljama Evropske Unije, to bi značilo dodatnih 2.8 miliona raspoloživih radno sposobnih stanovnika. Samo uključivanjem više žena u radnu snagu, godišnje stope rasta porasle bi za 0.35 procentnih poena.

Rad bi, prema navodima izveštaja, trebalo učiniti atraktivnijim izborom – počevši od poreskih i propisa o socijalnim beneficijama, zbog kojih je u mnogo slučajeva ostanak kod kuće finansijski bezbedniji izbor. U većini zemalja Zapadnog Balkana, na primer, prijavljivanje bilo kakvog prihoda od rada istovremeno diskvalifikuje pojedince iz programa beneficija za siromašne, čineći zaposlenje finansijskim rizikom umesto nagradom. Takođe se ističe i potreba za priuštivom negom dece i starih, boljim obukama za rad, kao i radnim mestima koja nude realnu fleksibilnost i adekvatne uslove rada, uključujući i za online radnike.