Troškovi rada rastu širom Evrope, domaći poslodavci očekuju nastavak poreskih olakšica

Troškovi rada po satu u zemljama Evropske unije nastavili su da rastu i tokom prvog kvartala 2026. godine, pokazuju najnoviji podaci Eurostata. U poređenju sa istim periodom prošle godine povećani su za 3,2 odsto u evrozoni i za 3,6 odsto na nivou cele Evropske unije.

U zemljama koje koriste evro najveći deo rasta troškova rada potekao je od povećanja zarada. Troškovi plata i zarada po satu porasli su za 3,4 odsto u odnosu na prvi kvartal 2025. godine, dok su troškovi koji se odnose na plaćanje doprinosa zabeležili nešto umereniji rast od 2,9 procenata.

Posmatrano po zemljama razlike su veoma izražene. Najveći rast troškova zarada po satu zabeležen je u Mađarskoj, gde su oni povećani za čak 16,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Na drugom mestu nalazi se Bugarska sa rastom od 13,2 procenta, dok je Hrvatska zabeležila povećanje od 9,2 odsto.

Sa druge strane, najsporiji rast registrovan je na Malti, gde je povećanje iznosilo svega 1,3 odsto. Slede Francuska sa rastom od 1,8 procenata, kao i Danska i Letonija koje su zabeležile identičan rast od po 2,5 odsto.

Podaci Eurostata pokazuju da je rast troškova rada prisutan u gotovo svim državama članicama EU, ali da tempo povećanja i dalje značajno varira među evropskim ekonomijama. Najizraženiji rast beleže zemlje koje nastavljaju da sustižu razvijenije članice Unije, dok su povećanja znatno umerenija u državama sa već visokim nivoom zarada i razvijenijim tržištem rada.

Povećanje minimalca podiglo plate, ali i pritisak na preduzeća u Srbiji

Kada je reč o Srbiji, minimalna cena rada od 1. januara 2026. godine iznosi 371 dinar neto po radnom času, što predstavlja nastavak rasta zarada započetog tokom 2025. godine. Podsetimo, minimalac je prošle godine najpre iznosio 308 dinara po satu, da bi od oktobra bio povećan na 337 dinara.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u periodu januar-mart 2026. godine, u odnosu na isti period prošle godine, nominalno je bila veća za 11,7 odsto, a realno za 8,9 odsto.

Povećanje minimalne zarade nije uticalo samo na primanja radnika sa najnižim platama, već je pokrenulo rast zarada u gotovo svim segmentima tržišta rada. Kako za Biznis.rs objašnjava Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije, efekti ovog procesa razlikovali su se od sektora do sektora i zavisili su od finansijske snage, produktivnosti i delatnosti kompanija.

„Sa jedne strane, više zarade doprinele su rastu životnog standarda građana i povećanju domaće potrošnje, što je posebno pogodovalo trgovini i uslužnim delatnostima. Istovremeno, rast minimalca stvorio je dodatni pritisak na zarade zaposlenih sa srednjim kvalifikacijama, pa su mnogi poslodavci morali da koriguju i ostale plate kako bi zadržali postojeću strukturu zarada i sačuvali radnu snagu“, navodi Pavlović.

Međutim, rast primanja doneo je i veće troškove poslovanja.

„Najveći teret osetile su radno intenzivne grane poput tekstilne i prehrambene industrije, proizvodnje komponenti za automobilsku industriju, ugostiteljstva, trgovine i različitih uslužnih delatnosti. Posebno su pogođena mala i srednja preduzeća, kao i kompanije u manje razvijenim delovima Srbije, gde troškovi rada imaju značajan udeo u ukupnim rashodima“, ističe naša sagovornica.

Prema rečima Ljiljane Pavlović, deo tog pritiska ublažen je povećanjem neoporezivog dela zarade, za koje se Unija poslodavaca Srbije godinama zalagala. Zahvaljujući toj meri, rast bruto troškova rada bio je znatno manji od rasta neto zarada zaposlenih, što je privredi olakšalo prilagođavanje novim uslovima.

„Iako povećanje minimalne zarade nije dovelo do masovnog zatvaranja firmi, u pojedinim regionima, naročito na jugu i istoku Srbije, zabeležen je pad zaposlenosti u tekstilnoj i automobilskoj industriji, kao i u pojedinim uslužnim delatnostima. Na takva kretanja, međutim, nisu uticali samo veći troškovi rada. Važnu ulogu imali su i usporavanje evropske privrede, smanjenje narudžbina iz inostranstva, promene u globalnim lancima snabdevanja, kao i ubrzana automatizacija proizvodnih procesa“, ocenjuje Pavlović.

Poslodavci upozoravaju da dalji rast minimalne zarade može biti održiv samo ukoliko ga prate mere za smanjenje troškova poslovanja i jačanje konkurentnosti privrede.

„Među ključnim zahtevima je nastavak fiskalnog rasterećenja rada kroz povećanje neoporezivog dela zarade i smanjenje opterećenja na plate, kao i smanjenje parafiskalnih nameta i administrativnih procedura. Privreda očekuje i stabilniji regulatorni okvir, veću podršku investicijama, digitalizaciji i rastu produktivnosti, kao i efikasnije mere za suzbijanje sive ekonomije i rešavanje problema nedostatka kvalifikovane radne snage“, zaključuje Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.