Produktivnost radnika meri se urađenim poslom, ne provedenim vremenom u kancelariji

Kada pandemiji dođe kraj mnoge stvari će se vratiti na staro, ali rad od kuće po svemu sudeći ostaće aktuelan i posle korona virusa.

Jedna Irska osiguravajuća kompanija najavila je da će rad od kuće biti nastavljen i posle pandemije. Ova kompanija ima nešto više od 250 zaposlenih, a rad na daljinu uvela je kada je počela pandemija u martu 2020. Kako piše BBC ova kompanija je odlučila da i posle kraja lockdowna nastavi daljinski sistem rada.

U Srbiji je u Zakonu o radu definisan rad na daljinu i rad od kuće, međutim reč je o naznakama, ali ne i jasnim rešenjima koje bi tek trebalo detaljno da urede ovu oblast.

Trenutne mane rada od kuće su to da ne postoji jasan balans između privatnog i poslovnog, što za posledicu često ima duži rad od onog koji je zakonski propisan.

Ovakva organizacija rada ugrožava pravo radnika na privatnost i podvlači neophodnost uvođenja prava na isključenje, odnosno regulisanje kada radnik ne mora da odgovara na zahteve poslodavca (van radnog vremena).

Takođe, radnici često nisu dovoljno pripremljeni za ovakav tip rada, bilo zato što im nedostaje motivacija, ili nisu sposobni da se organizuju za rad od kuće bez stalnih instrukcija poslodavca o svakom koraku koji treba da učine u radnom procesu, nemaju kulturu timskog rada ili dovoljno discipline i odgovornosti.

Pandemija je iznela na videlo i nedovoljnu digitalnu pismenost radnika, a istovremeno, kompanije su nedovoljno spremne za ovakvu tranziciju ne samo za organizovanje rada od kuće nego celokupnog procesa digitalne transformacije.

Pravni okvir organizovanja rada je nedovoljno jasan i kad je u pitanju potreba za izdavanjem aneksa ugovora o radu ili kolektivnih ugovora koji bi regulisali ovu materiju, i kada je u pitanju propisivanje dozvoljenog nadzora nad radom radnika, a takođe i u oblasti podele troškova poslodavca i radnika u slučaju rada od kuće.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković za Biznis.rs kaže da Zakon nije detaljno regulisao rad od kuće, već rad izvan prostorija poslodavca. Pandemija je u svakom slučaju uticala da taj rad van prostorija poslodavca bude masovniji jer je to u interesu i poslodavca i radnika u uslovima razbuktavanja epidemije korona virusa.

“Ali mislim da je to posebno potrebno naznačiti kada je reč o određenim delatnostima kao što su marketing, ili poslovi koji imaju veze sa računovodstvom, knjigovostvom, IT sektorom, oni  mogu sasvim uspešno obavljati rad  i van prostorija poslodavca”, kaže Atanacković.

Kada je reč o produktivnosti radnika koji su prešli na online poslovanje, naš sagovornik smatra da to u velikoj meri zavisi od poslodavca, kao i od samog zaposlenog.

“Po pravilu, osim u slučaju ako se ne radi o poslodavcu koji spada u neku javnu delatnost i slično, privatni poslodavci će sigurno voditi računa da efikasnost, odnosno ono što plaćaju bude i urađeno. Gledajući šta je značajno, to bi bilo da budu zadovoljne obe strane. To praktično znači da imamo situaciju da će poslodavac tražiti da produktivnost rada bude identična radu u kancelariji, odnosno da posao bude urađen, bez obzira na to da li će zaposleni raditi kraće ili će sam organizovati radno vreme. Ako je deo posla koji je predviđen urađen, poslodavcu će biti potpuno svejedno da li je zaposleni radio od kuće ili u kancelariji”, objašnjava počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Takođe postoji i dosta ušteda za poslodavca koji ne mora da angažuje radni prostor kao i da plaća dodatne troškove koji uz to idu. Tu i zaposleni može da uštedi, pogotovo na vremenu, koje bi proveo u dolasku i odlasku sa posla.

“Nove tehnologije umnogome su pomogle da se rad od kuće održi i mnoge kompanije nemaju nameru da i kada prođe pandemija vraćaju svoje zaposlene u kancelarije, jer su već dosta uložili u njihovu digitalnu pismenost. U nekim proizvodnim aktivnostima naravno nemoguće je organizovati rad od kuće, mada ima čak i primera da se neka oprema koja je neophodna za rad može premeštati tako da zaposleni ne borave u zajedničkoj prostoriji”, navodi Nebojša Atanacković.