U godini za nama najviše otkaza dato mladima, neobrazovanima, onima koji su radili na crno i na zemlji

Koji su poslovi žrtvovani, a koji traženi u Srbiji tokom pandemije

AnalizaBiznisBolji posaoIzdvajamoSrbijaU fokusuVesti

25.3.2021 08:01 Autor: Gordana Bulatović 5

Koji su poslovi žrtvovani, a koji traženi u Srbiji tokom pandemije Koji su poslovi žrtvovani, a koji traženi u Srbiji tokom pandemije
„Na tržištu rada u Srbiji, u poslednjih godinu dana, najgore su prošli oni koji su i pre pandemije imali neformalne, nesigurne i slabo plaćene... Koji su poslovi žrtvovani, a koji traženi u Srbiji tokom pandemije

„Na tržištu rada u Srbiji, u poslednjih godinu dana, najgore su prošli oni koji su i pre pandemije imali neformalne, nesigurne i slabo plaćene poslove. Ako su se uz to zatekli u najteže pogođenim sektorima, imali su slabe šanse da zadrže posao“, kaže na početku razgovora za portal Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Mihail Arandarenko.

Dodaje i da su „najbolje prošli“ visoko-obrazovani, lica zaposlena u ICT sektoru, industriji. U grupi sa najnižim obrazovanjem pad zaposlenih je za čak 31.000, dok je broj zaposlenih sa srednjim i visokim obrazovanjem porastao za 13.500. Primetno je da je porasla i prosečna zarada, vođena rastom minimalne plate, rastom plata u javnom sektoru, ali i kao posledica osipanja manje plaćenih poslova kao posledica pandemije.

Analizirajući Anketu o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, za koju konstatuje da “nam pomaže da sagledamo diferenciran uticaj pandemije i zaposlenosti stanovništva”, prof. dr Arandarenko kostatuje da je u periodu od početka pandemije formalna zaposlenost čak i blago porasla, ali je broj neformalno zaposlenih “oštro pao, za više od 30.000, ili nekih 7,5 odsto”.

“Taj efekat je bio očekivan i poznat je i iz finansijske krize 2008-2012 godine. Jednostavno, bolji poslovi, kao što su poslovi u javnom sektoru i u jačim segmentima privatnog sektora, kao što su finansijski sektor, IT, srednja i veća preduzeća, najotporniji su na iznenadne spoljne šokove. S druge strane, loši poslovi, kakva je većina neformalnih ili formalnih, ali nesigurnih, najviše trpe kad je ekonomija u krizi. Posebno su bili pogođeni neformalni poslovi u poljoprivredi koji su pali na međukvartalnom nivou za čak 26.000, odnosno više od 80 procenata smanjenja neformalne zaposlenosti može se pripisati njima“, objašnjava prof. Arandarenko.

Međutim, napominje, u okvirima istih sektora opet postoje grupe radnika koje su manje ili više zaštićene, što zavisi od toga kakav tip ugovora o radu te osobe imaju, a delimično i kakav nivo obrazovanja poseduju, odnosno koliko su „nezamenljive“ za svoje firme.

„Mladi i manje obrazovani se smatraju najranjivijima. Prema dobnim grupama, najveće smanjenje zaposlenosti imali su mlađi radnici do 34 godina, od blizu 40.000, dok je zaposlenost radnika starijih od 35 godina povećana za 22.000. Zaposlenost najmlađih radnika uzrasta 15-24 pala je za 12.000, a najviše kod mladih žena, čak za 11.000. Udeo mladih uzrasta 15-24 godina, koji niti rade niti su u procesu obrazovanja, u ukupnoj populaciji mladih bio je 17,6 procenata, što je međugodišnje povećanje od 1,8 procentnih poena“, ističe prof. Arandarenko.

Zanimljivo je, ističe on, pogledati i podatke o registrovanoj zaposlenosti Republičkog zavoda za statistiku, zato što oni daju mogućnost da se preciznije prate sektorska kretanja u zaposlenosti. Registrovana, odnosno formalna zaposlenost prema administrativnim podacima međukvartalno je porasla za oko 3 odsto, kako u sektoru zaposlenosti kod pravnih lica (za platu), tako i u sektoru preduzetnika. To je, napominje prof. Arandarenko, veoma dobar rezultat ostvaren u teškim uslovima. S druge strane, zaposlenost van radnog odnosa – najranjiviji oblik formalne zaposlenosti – snažno je opala, za čak 15 odsto ili skoro 11.000.

Građevinski radnici
Foto: Pixabay.com

„Prerađivačka industrija ostvarila je dinamičan rast zaposlenih od više od 4 odsto, koji je bio vođen rastom proizvodnje motornih vozila i prikolica od čak 37 odsto, ili više od 14.000 zaposlenih, očigledno primarno kao posledica realizacije i širenja više značajnih stranih investicija u proizvodnji auto delova. Rudarstvo je dodalo 10 odsto zaposlenih, skoro 3.000, najviše u eksploataciji uglja. Građevinarstvo je poraslo za 7 procenata na 118.500, najviše zbog visokogradnje. Broj zaposlenih u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija porastao je za 10 odsto i popeo se na 77 odsto. Manji rast od 1,5 odsto zabeležio je i javni sektor“, navodi prof. Arandarenko.

On napominje da je, obzirom da neizvesnost daljeg toka pandemije, teško davati bilo kakve prognoze.

„Mišljenja sam da će u prvom kvartalu 2021. doći do izvesnog pada registrovane zaposlenosti u odnosu na prethodni kvartal, ali da će trendovi u ključnim sektorima prerađivačke industrije, IT, građevinarstva i rudarstva nastaviti da budu relativno povoljni. S druge strane, novi paket pomoći ublažiće makar privremeno neizbežan pad koji se može očekivati u sektorima smeštaja i ishrane i pomoćnih uslužnih delatnosti, u kojima su neke od najteže pogođenih visoko-kontaktnih delatnosti“, kaže prof. Arandarenko i dodaje da se i u sektoru neformalne zaposlenosti može očekivati dalji, blagi pad.

Podseća i da će prvi kvartal biti dodatno izazovan za tumačenje stvarnih trendova, pošto RZS upravo prelazi na novi način obuhvatanja neformalne zaposlenosti, gde se može očekivati njen pad usled metodoloških promena. Najavljeno je da će zbog toga saopštenje o prvom kvartalu biti objavljeno tek u junu.

  • Pero

    25.3.2021 #1 Author

    Najteze je ugostiteljima i turistickim agencijama. Ljudi masovno gube poslove

    Odgovori

    • Danijela

      25.3.2021 #2 Author

      Svaka delatnost je pogodjena ali svaka. Direktno ili indirektno.

      Odgovori

  • GocaBG

    25.3.2021 #3 Author

    Koliko ce im trebati da se oporave od cestih zatvaranja…

    Odgovori

  • Grkuapsu

    26.3.2021 #4 Author

    . Ako država zapadne u krizu, najlogičnije je da „teret“ prvi podnese javni sektor, obzirom da je isti samo korisnik budžetskih sredstava. Naravno sa izuzetkom vojske, policije, zdravstva i prosvete. Ovde su otprilike važniji oni koji troše od onih koji „pune“ državnu kasu, što po meni nema nikakve logike, ali ja nisam ekonomista pa možda i ne vidim „širu sliku“. Samo, šta će javni sektor da troši ako nestane privatni koji budžet „puni“. Živeo sam jedno vreme na Zapadu (Holandija), i znam da je javni sektor daleko manje plaćen od privatnog, u nekim segmentima i duplo

    Odgovori

  • Marta

    2.11.2021 #5 Author

    Drzavni posao je vise nije ambicija

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...