Recesija nemačke privrede uticaće i na Srbiju

Bundesbanka (Deutsche Bundesbank) je saopštila da će nemački bruto domaći proizvod ponovo znatno pasti u prvom tromesečju 2022. godine zbog epidemije i da će privreda zemlje, prve evropske ekonomije, ući u tehničku recesiju pre očekivanog snažnog oporavka.

Kako javljaju agencije, kretanja nemačke privrede od početka godine pokazuju negativne parametre, posle pada od 0,7 odsto u četvrtom tromesečju 2021. godine.

Nemačka ekonomija je prošle godine zabeležila rast od 2,7 odsto, čime se oporavila od pada od 4,6 odsto u 2020. godini, javlja AP.

U svom mesečnom izveštaju Nemačka savezna banka je saopštila da očekuje da će se privredna aktivnost zatim ponovo ubrzati na proleće. Recesijom se smatra opadanje privredne aktivnosti u najmanje dva uzastopna tromesečja.

Na pitanje da li će se pad privrednih aktivnosti u Nemačkoj odraziti na Srbiju, u razgovoru za Biznis.rs ekspert za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da očekuje uticaj ovih kretanja i na našu zemlju.

„Pod prilično smo velikim uticajem događaja u okruženju, naročito u onim zemljama sa kojima imamo razvijene ekonomske odnose. Sa Nemačkom imamo vrlo razvijen uvoz i izvoz. Ako dolazi do pada tražnje u Nemačkoj onda će to značajno uticati na naš izvoz. Mi smo u poslednje vreme prilično povećali dug prema inostranstvu i vrlo nam je važno da spoljnotrgovisnku razmenu održavamo u što povoljnijem odnosu da ne bismo zapali u teškoće vraćanja duga prema inostranstvu“, objašnjava Kovačević.

Prema poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije je Nemačka. U izvozu je zabeležen rast od 25,7 odsto, u vrednosti od 320 miliona dolara, kao i u uvozu gde je rast bio 25,6 odsto, vrednosti 450 miliona dolara.

Prema poslednjem izveštaju Razvojne agencije Srbije iz januara ove godine, vodeći investitor po broju projekata i po njihovoj vrednosti u Srbiji je upravo Nemačka. Srbija je 2021. godinu završila sa 3,9 milijardi evra stranih direktnih investicija. U periodu od 2019-2021. godine najveći deo priliva SDI je i dalje poticao iz zemalja Evropske unije, oko 57 odsto.

Milan Kovačević navodi da očekuje da se negativne promene najpre osete u spoljnotrgovinskoj razmeni.

„Što se tiče investicija, od našeg strateškog opredeljenja zavisi pravac daljeg kretanja. Do sada smo preterano subvencionisali i na tome zasnivali strane investicije. Bilo je nagoveštaja da ćemo strategiju promeniti, da ćemo u većoj meri finansirati one grane i privredne aktivnosti naše zemlje gde smo manje vezani za inostranstvo i gde možemo stvarati dodatnu vrednost sa našim sirovinama. Recimo, razvijati poljoprivredu i neke druge oblasti gde možemo imati pogodnosti“, predlaže Kovačević.

Prilikom posete Nemačkoj u prethodnim danima predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je istakao da je ova zemlja sa oko tri milijarde evra ulaganja u srpsku privredu u protekle dve decenije naš vodeći investicioni i spoljnotrgovinski partner i najzaslužnija za modernizaciju srpske ekonomije.

Čadež je najavio da će na proleće, prvo u martu u Štutgartu i u maju u Berlinu, biti organizovane investicione konferencije za nemačke kompanije zainteresovane za ulaganje u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, koje PKS priprema u saradnji sa partnerskim nemačkim komorama. Na ovim događajima biće predstavljen potencijal i konkretne mogućnosti za ulaganje i poslovanje.