Petinu BDP-a Srbije čini neplaćeni kućni rad

Pravilnik za obračun neplaćenog rada, na osnovu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, stupio je na snagu 16. marta i od tog dana neplaćeni kućni rad u Srbiji zvanično je postao priznat. Pravilnikom se propisuje kako se taj rad vrednuje i izračunava, odnosno njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu.

Podjednako važno je i to što ovaj pravilnik predviđa sticanje prava na zdravstveno osiguranje po osnovu neplaćenog rada.

Metodologija obračuna

Neplaćeni kućni rad predstavlja poslove za čije obavljanje se ne ostvaruje novčana naknada, a podrazumevaju vođenje domaćinstva, staranje i brigu o deci, o starijim i bolesnim članovima porodice, poslove na poljoprivrednom imanju, kao i druge slične neplaćene poslove.

„Obračun vrednosti neplaćenog kućnog rada vrši se na osnovu Istraživanja o korišćenju vremena koje sprovodi proizvođač zvanične statistike u skladu sa metodologijom koju propisuje Evrostat. Vrednost neplaćenog kućnog rada se obračunava kao proizvod ukupnog godišnjeg broja časova neplaćenog kućnog rada i minimalne cene rada po času, iskazane u neto iznosu. Podatak o ukupnom godišnjem broju časova neplaćenog kućnog rada za Republiku Srbiju obezbeđuje proizvođač zvanične statistike“, navodi se u Pravilniku.

Dakle, Republički zavod za statistiku treba da utvrdi koliko je to vremena koje se ulaže u neplaćene poslove i da se taj broj sati pomnoži sa minimalcem, koji od 1. januara 2024. godine iznosi 271 dinar neto po radnom času. Na taj način dolazi se do sume koja određuje vrednost ovog rada.

Da li je ovaj pravilnik „mrtvo slovo na papiru“?

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić ističe da je u ovom trenutku Pravilnik tek „mrtvo slovo na papiru“, kada je u pitanju zdravstveno osiguranje.

„Zakon o zdravstvenom osiguranju obuhvata brojne kategorije osiguranika, ali ne obuhvata one koji obavljaju neplaćeni kućni rad. Iz toga sledi zaključak da je usvajanje ovog Pravilnika ‘mrtvo slovo na papiru’. Niko iz kategorije na koju se Pravilnik odnosi ne može da ode u Republički zavod za zdravstvenu zaštitu i traži zdravstvenu knjižicu„, ističe ona.

Savić napominje i da sindikat pozdravlja donošenje ovog Pravilnika, jer će se konačno obračunati koliko vredi kućni rad i kolika je percepcija ovog rada u bruto društvenom proizvodu Srbije.

„Prema dosadašnjim analizama Republičkog zavoda za statistiku, udeo ovog rada u BDP-u Srbije je 21,5 odsto. To je ogroman procenat, s obzirom na to da je u zemljama EU udeo između sedam i devet odsto. To govori o tome da su, pre svega, naše žene mnogo opterećenije od žena u EU, gde njihov rad preuzimaju razni specijalizovani servisi. Pošto mi živimo u zemlji u kojoj nemamo ili imamo malo takvih servisa, moramo konačno početi da vrednujemo to što žene neguju bolesne članove porodice, podižu decu, peru, peglaju, čiste, i na kraju svima njima priznati pravo na penziju. Usvajanje ovog Pravilnika je samo prvi korak. Drugi korak trebalo bi da bude omogućavanje ovim licima uplate poreza i doprinosa za penziono osiguranje, a treći je sticanje prava na minimalnu ili socijalnu penziju“, zaključuje ona.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i dugogodišnji predsednik sindikata „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković ističe da, prema procenama iz ranijih godina, „u okviru neplaćenog rada imamo petinu nacionalnog BDP-a“.

„Ta raspodela jeste neravnomerna i taj udeo čini 14 odsto žena i oko sedam procenata muškaraca. Pretpostavljam da je taj podatak osnova za univerzalno zdravstveno osiguranje, koje bi i inače trebalo svako da ima“, objašnjava Stojiljković.

On navodi i uverenje da će se u „narednim potezima ići ka socijalnim penzijama“.

„U Srbiji je oko 12 odsto, odnosno 150.000 ljudi starijih od 65 godina, koji ostaju bez prihoda. U najgorem položaju su žene na selu, one teško nasleđuju imovinu, a teško se reguliše i njihov rad u domaćinstvu“, zaključuje Stojiljković.