UniCredit: Stopa rasta na Zapadnom Balkanu oko tri odsto u 2024. i 2025.

Ekonomisti UniCredit banke očekuju da će ekonomije u Evropskoj uniji i Centralnoj i Istočnoj Evropi (CEI) rasti oko tri odsto u 2024. i 2025. godini, sa sličnim stopama rasta na Zapadnom Balkanu.

„Stope rasta u regionu CIE su blizu potencijala, dok je u zapadnoj Evropi, sa 0,5 odsto, ispod potencijala“, rekao je Dan Buksa, glavni ekonomista UniCredit tokom Foruma Centralne i Istočne Evrope održanog u Beču.

Prema najnovijem Kvartalnom izveštaju UniCredita za Centralnu i Istočnu Evropu pod nazivom „Godina ključnih izbora“, predstavljenog na Forumu, privatna potrošnja će verovatno predvoditi oporavak rasta u CIE, podržana bržim rastom realnih plata, povećanim zaduživanjem uz niže kamatne stope i pozitivnim efektom izazvanim rastom cena nekretnina.

Očekuje se da će kapitalni rashodi i izvoz doprineti rastu najranije od drugog polugodišta 2024. godine.

Ekonomisti UniCredita vide budžetske deficite ispod tri odsto BDP-a u 2024-25. godini u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj i Srbiji, uz negativne fiskalne impulse u većini zemalja CIE regiona. Veruju da će fiskalno prilagođavanje biti usporeno zbog gustog rasporeda izbora.

„Očekujemo da će pro-EU stranke osvojiti većinu mesta u Evropskom parlamentu u EU-CIE regionu, pri čemu će Poljska predvoditi obnovljenu grupu EU-CIE koja će zagovarati dublju ekonomsku i političku integraciju u Evropi“, istakli su ekonomisti u Kvartalnom izveštaju za Centralnu i Istočnu Evropu.

Dodaju da će izbori u 2024-25. godini biti poslednji pre nego što će političari regiona CIE morati da se suoče s demografskim i ekonomskim izazovima.

Navedeno je da su među glavnim odlukama koje treba doneti u regionu CIE uvođenje evra u Bugarskoj 2025. ili 2026. godine, zatim brži pregovori o proširenju između EU, Zapadnog Balkana, Moldavije i Ukrajine, uspostavljanje geopolitičkog značaja Poljske i Rumunije i pružanje veće podrške Ukrajini.

Ekonomisti vide glavne rizike u daljem populističkom zaokretu vodećih stranaka, smanjenju rejtinga, slaboj stranoj potražnji koja vodi recesiji.

U takvom makroekonomskom i geopolitičkom scenariju, Centralna i Istočna Evropa i dalje su pokretači rasta i za UniCredit.

„Ova regija ostaje strateški važna za UniCredit, a naš plan je da nastavimo da rastemo ubrzanim tempom, koristeći naše snažne lokalne timove i znanje, kao i globalnu ekspertizu“, kazala je direktorka za Centralnu i Istočnu Evropu u UniCredit grupi Teodora Petkova.

Centralna i Istočna Evropa imaju udeo od 33 odsto u ukupnim kreditima UniCredita, sa 31 odsto ukupnih depozita i 30 odsto ukupnih prihoda grupe, na osnovu finansijskih rezultata za devet meseci 2023. godine.

„Klijenti su u središtu svega što radimo, pružamo im neuporediv geografski pristup sa deset vodećih banaka, sa kojima smo u Austriji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj lideri na tržištu, dok smo u Bugarskoj treći po redu“, rekla je Petkova.

To čini UniCredit drugom najvećom grupom u CIE prema aktivi, sa iznosom od 236 milijardi evra, uključujući Alfa (Alpha) banku u Rumuniji, prema podacima za devet meseci 2023. godine.

Petkova očekuje snažan uzlazni trend u usvajanju digitalnih tehnologija, što UniCredit podržava kroz kontinuirana ulaganja u informaciono-komunikacione tehnologije.

Ona je navela da su oko 60 odsto klijenata u regionu već korisnici mobilnih uređaja (za devet meseci 2023.), u odnosu na 53 odsto u 2022. godini. Digitalna prodaja u Centralnoj Evropi skoro se udvostručila na godišnjem nivou i povećala na 50 odsto od ukupnih prodaja u Istočnoj Evropi.

U međunarodnim plaćanjima UniCredit obrađuje više od 20 odsto transakcija koje potiču iz regiona Srednje i Istočne Evrope, s konstantnim trendom rasta. Više od 95 odsto ukupnih plaćanja naručuje se putem digitalnih kanala.