Za puteve, pruge i komunalnu infrastrukturu u 2022. godini skoro 500 milijardi dinara

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu, ukupna sredstva opredeljena Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za razvoj kapitalnih projekata iznose 486 milijardi dinara, što je za 80 milijardi više u odnosu na 2021. godinu.

Budžetom ovog ministarstva planirano je, između ostalog, finansiranje Moravskog i Fruškogorskog koridora, deonice Preljina-Požega, auto-puta Beograd-Sarajevo, brzih saobraćajnica Ruma-Šabac-Loznica i Iverak-Lajkovac, kao i projekta mađarsko-srpske železnice na izgradnji brze pruge Beograd-Budimpešta. U planu je i izgradnja komunalne infrastrukture koja uključuje fabrike za prečišćavanje vode i kanalizaciju.

Prema planiranom budžetu za narednu godinu, ministar finansija Siniša Mali ispunio je obećanje, budući da je podvukao da će biti povećane plate i penzije, ali i da će kapitalne investicije nastaviti da rastu.

„Nastavljamo sa visokim izdvajanjima za investicije koje dalje podižu rast BDP-a i utiču na kvalitet života naših građana“, rekao je Siniša Mali.

Tri najvrednija investiciona projekta u budžetu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture su izgradnja auto-puta E-761 Pojate-Preljina, odnosno Moravski koridar čija je vrednost 40 milijardi dinara, zatim projekat mađarsko-srpske železnice vredan 20 milijardi dinara, i brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma, odnosno Fruškogorski koridor koji će koštati 20 milijardi dinara.

Moravski koridor će povеzati cеntralnе dеlovе Srbijе sa dva najvažnija putna pravca – koridorima 10 i 11, a spojiće i sva vеća nasеlja u rеgionu: Ćićеvac, Stalać, Krušеvac, Trstеnik, Vrnjačku Banju, Kraljеvo i Čačak, što sve skupa čini područje na kojem živi više od pola miliona ljudi.

Projekat mađarsko-srpske železnice odnosi se na rekonstrukciju i modernizaciju pruge Beograd-Budimpešta i prеdstavlja dеo osnovnе saobraćajnе transfеrzalе Rеpublikе Srbije koja dirеktno povеzuje tri od pеt najvеćih gradova u zemlji. Ova dеonica takođе čini blizu polovinе dužinе Panеvropskog koridora Xb i dеo jе jеdinstvеnе еvropskе žеlеzničkе mrеžе (TEN-T) na tеritoriji Rеpublikе Srbijе.

Izgradnjom Fruškogorskog koridora i projektom Ruma-Šabac-Loznica, koji se već realizuje, Vojvodina će se povezati sa zapadnim i severozapadnim delom Srbije, odnosno, biće bolje povezani važni regionalni centri kao što su Novi Sad, Ruma, Šabac, Loznica. Takođe, ovaj putni pravac predstavlja i posrednu vezu Srbije sa BiH, Hrvatskom i Rumunijom.

Efekti izgradnje koridora ogledaće se i u poboljšanju regionalne pozicije u domenu pristupačnosti, u saobraćajnom rasterećenju urbanih područja (obilaznica oko Novog Sada, Iriga i Rume) i uklanjanju tranzita sa područja Nacionalnog parka „Fruška gora”, izgradnjom tunela Iriški venac.

Kada je reč o kapitalnim investicijama, na koje je i sam ministar finansija Siniša Mali stavio poseban akcenat, ekonomista Ivan Nikolić nedavno je za Biznis.rs rekao da će država insistirati na održavanju visoke investicione aktivnosti u delu koji se nje tiče, a biće pokretani i novi projekti. One se, prema njegovim rečima, pokazuju jako dobrim zbog toga što su najbitnija poluga u održavanju visokih stopa rasta, te zato zauzimaju veliki deo kolača u BDP-u.

„Najbitnija poluga održavanja visokih stopa rasta su kapitalne investicije. Ove godine ćemo imati izuzetno visoke kapitalne izdatke države, verovatno i rekordne, koje će doprineti podizanju rasta. Kapitalni projekti će se nastaviti i pokrenuće se neki novi veliki, poput metroa u Beogradu, što će odražavati visoke kapitalne izdatke i to je jako dobro, pogotovo u ovom periodu kada treba nadomestiti manjak domaće tražnje. Kada pogledamo, ukupne fiksne investicije čine gotovo četvrtinu BDP-a, što je idealna proporcija za zemlju kakva je Srbija, od koje se očekuje da na duži rok postiže stope rasta četiri ili više odsto, a kapitalne investicije su jedini način da se to dostigne“, istakao je Nikolić.

Fiskalni savet je u Oceni Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu naveo da su izdvajanja države za izgradnju infrastrukture u 2022. godini zadržana na dobrom, veoma visokom nivou, iako nisu sva vidljiva, jer se određeni deo vrši preko javnih preduzeća, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, indirektnih budžetskih korisnika ili ih izvršava lokalna samouprava. 

„Javne investicije bez odbrane i policije u 2022. godini biće na nivou od oko 6,3 odsto BDP-a koji je identičan onom iz 2021. godine i ocenjujemo da je primeren za Srbiju“, navodi se u oceni Fiskalnog saveta. 

Fiskalni savet ocenjuje sistem selekcije i praćenja infrastrukturnih projekata u Srbiji kao nedovoljno dobro uređen, budući da je sada potrebniji nego ranije jer se mnogo više sredstava izdvaja za kapitalne investicije. 

„Budući da su izdvajanja za javne investicije višestruko povećana u odnosu na 2017. godinu, a završeni su i neki od nespornih investicionih prioriteta – dobra selekcija projekata postaje jedno od ključnih pitanja javnih finansija. Кao ilustracija ovog problema može poslužiti podatak da su budžetom za 2022. relativno velika sredstva opredeljena za izgradnju Nacionalnog stadiona, a da nije javno pokazana njegova ekonomska isplativost“, navodi Fiskalni savet.