Brexit i pandemija u Velikoj Britaniji – „kontrola štete“

“Kada danas razgovarate sa ekonomistima sa britanske strane Kanala u vezi sa posledicama koje BREXIT nužno nosi sa sobom čini se da ne postoje velike i bitne razlike u razmišljanjima. Barem ne onim koji se odnose na srednji period. Kao ni onih koje bi bile optimistične. I sve to bez ogromnog uticaja pandemije Covid-19 i svih negativnih pojava koje ona sa sobom nosi. I bez dodatnih diplomatskih šumova poput ovog najskorijeg gde je britanska vlada odbila da diplomatskim predstavnicima u ambasadi EU da puni diplomatski status. I bez geopolitike i svih promena koje ona sa sobom u budućnosti nosi”, kaže za Biznis.rs Economic Fellow na Institutu za ekonomske poslove u Londonu dr Vladimir Krulj.

Krulj ističe da će najveće posledice svakako pretrpeti sektori proizvodnje (automobilska, mašinska, farmaceutska), i poljoprivrede. To najpre zbog činjenice da će jedna od prvih mera kao odgovor na Brexit biti dezinvestiranje i prebacivanje proizvodnih pogona u zemlje Unije. To isto važi i za sektore poljoprivrede i prehrambene industrije. Od toga će najviše štete pretrpeti regioni unutar Ujedinjenog Kraljevstva koje u značajnoj meri svoju ekonomsku budućnost baziraju baš na ovim sektorima, pre svih Vels, Škotska i sever Engleske, ističe naš sagovornik.

“U tom smislu interesantno je da je koliko pre neki dan zvanični Brisel vrlo oštro osudio odluku Londona da produži grejs period kontrole hrane između Britanije i Severne Irske koju evropski komesar Šefćović smatra indirektim kršenjem ugovora o Brexitu. Ova reakcija dolazi kao direktna posledica odluke britanske vlade da prekrši odredbe severno irskog protokola zaključenog u okviru Sporazuma između Evropske Unije i Velike Britanije kao i odredaba proisteklih iz tog Dogovora sklopljenog u ‘dobroj veri’. Kao da granične napetosti u Severnoj Irskoj već nisu dovoljno eskalirale“, kaže dr Vladimir Krulj.

On dodaje da je Brexit takođe udružen sa pandemijom napravio i kolaps u transportu između Britanije i EU. Naime, zbog administrativnih i graničnih problema sa kojima su se prevoznici suočili troškovi ransporta robe sa jedne na drugu stranu La Manche su porasli za neverovatnih 44,7 odsto u prethodnih godinu dana. To je kao posledicu imalo ne samo smanjenje konkuretnosti robe koja dolazi iz Britanije već i ogromno usporavanje prekogranične trgovine, naglasio je Krulj.

“Svetlo na kraju tunela se vidi u sektoru usluga. Tako barem britanski ekonomisti vide ekonomsku situaciju u nekih pet godina ispred nas. Naravno, prva asocijacija, barem kada je London u pitanju jeste sektor finansijskih usluga. Interesatno je da i ovde situacija nije kako bi se očekivalo slušajući sve one koji su tvrdili da će City of London korporacija ostati neokrnjena u post Brexit periodu.” ističe Krulj.

On dodaje da iz današnje perspektive to izgleda bitno drugačije. Uprkos tome da pregovore vode dve gospođe sa istim prezimenom (McGuinness) jasno je da njih ne povezuje gotovo pa nikakva sličnost barem u pogledu kako vide budućnost u ovom, malo je reći bitnom sektoru.

“Naime, Mairead McGuinness, evropski komesar (finansijske usluge) iz Irske smatra da ne postoji nikakav osnov da stvari u sektoru finansijsih usluga ostanu identične onima koje su postojale u kontekstu Unije. tj. da je glavna premisa za funkcionisanjem jednistvenog tržišta prestala da postoji onog trenutka koda je Ujedinjeno Kraljevstvo donelo odluku o napuštanju Unije. Sa druge strane Catherine McGuinness, predsedavajuća korporacije City of London se žali na manjak kooperativnosti evropskih partnera i smatra da takvo ‘nanošenje štete Londonu’ neće nužno doneti bilo kakvu buduću korist svim učesnicima u pregovoru.” ističe Krulj.

On dodaje da “zato ne čudi što neki renomirani mediji poput londonskog Financial Times već navode da je brod sa finansijskim uslugama polako ali sigurno ‘otplovio ka Amsterdamu’ što je potvrđeno i činjenicom da je London izgubio primat finansijskog centra Evrope i ‘prepustio’ ga Amsterdamu.”

Sa druge strane, sva evropska štampa navodi da je Britanija trenutno prva po procentualno vakcinisanom broju građana u Evropi. Političari to vide kao nesumnjiv uspeh. Mnogi ekonomisti, univerzitetski profesori, nezavisni intelektulaci a i građani ovog uvek inspirativnog Ostrva ga vide kao jedan, nesumnjivo dobar način za kontrolu štete, zaključuje dr Vladimir Krulj.