Prete trgovinski ratovi oko hrane

Rastuća svetska kriza sa hranom ubrzava protekcionističke poteze zemalja koji će zauzvrat verovatno još dodatno pogoršati postojeći problem i dovesti do šireg trgovinskog rata, istakli su poslovni lideri i kreatori politike na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

U znak sve većeg pritiska na zalihe hrane i rast cena, Indija bi mogla da ograniči izvoz šećera prvi put u šest godina kako bi sprečila skok domaćih cena, prenosi Reuters. U međuvremenu, Indonezija, najveći svetski izvoznik palminog ulja, ukinuće subvenciju za jestivo ulje u rinfuzi i zameniti je ograničenjem cene sirovina za lokalne rafinerije.

„To je veliko pitanje i iskreno mislim da je najveća kriza tek sledi, rekla je za Reuters Gita Gopinat (Gopinath), prva zamenica generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda, o rastućoj zabrinutosti za bezbednost hrane.

Širenje protekcionizma je jedna od glavnih tema u Davosu, što poziva na hitne pregovore kako bi se izbegao puni trgovinski rat.

„Veoma je važno da svetski lideri mirno sede za stolom i razgovaraju o tome kako ćemo upravljati trgovinom, hranom i investicijama“, rekao je Džej Kolins (Jay Collins), potpredsednik za bankarstvo, tržišta kapitala i savetovanje u Citigroup. „U poslednjih 48 sati ovde se zapravo odvija mnogo razgovora sa G7“, rekao je Kolins.

Za stanovnike zemalja podsaharske Afrike, 40 odsto njihove potrošnje se troši na hranu, istakla je Gopinat. Pored „ogromnog udara na troškove života“, rast cena je doveo do gomilanja rezervi od strane vlada. „Imamo više od 20 zemalja koje su ograničile izvoz hrane i đubriva, a to može samo da pogorša problem i pogorša stvari“, rekla je zvaničnica MMF-a.

Ruska invazija na Ukrajinu, koju Moskva opisuje kao „specijalnu vojnu operaciju“, dovela je do iznenadnog zastoja u krizi koja je već bila na pomolu.

„Suočili smo se sa izuzetnom krizom hrane pre Ukrajine, troškovi hrane, cene roba, troškovi isporuke su se već udvostručili, utrostručili, učetvorostručili“, rekao je Dejvid Bizli (David Beasley) izvršni direktor Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija (UN FAO).

Broj ljudi koji su nadomak gladovanju porastao je sa 80 miliona na 276 miliona u poslednjih četiri do pet godina, upozorio je Bizli. „Držati luke zatvorenim pošto sezona žetve sada dolazi u Ukrajini u julu i avgustu, to znači objavu rata globalnom snabdevanju hranom“, rekao je on.

„Poljoprivreda mora da bude deo rešenja za klimatske promene i mora da se pozabavi bezbednošću hrane“, rekao je Erik Firvald (Fyrwald), izvršni direktor Syngenta grupe, tokom panel diskusije u okviru Svetskog ekonomskog foruma.

Firvald je rekao da Singenta ima demonstracione farme na kojima pokazuje kako su pojedine poljoprivredne prakse, kao što su neobrađivanje tla i pokrivanje useva zimi da bi se sprečila erozija, potencijalno bolje za zemljište, bezbednost hrane i klimatske promene.

Još jedno potencijalno rešenje za prehrambenu krizu je rešavanje otpada, rekao je Gilberto Tomazoni, izvršni direktor JBS SA, najvećeg svetskog prerađivača mesa. „Čovečanstvo je istovremeno suočeno sa dve velike vanredne situacije, moramo da se suočimo sa klimatskim promenama i moramo da proizvodimo više da bismo prehranili rastuću populaciju“, rekao je Tomazoni.

„A način na koji danas proizvodimo nije održiv. Ovo je naš veliki, veliki izazov. Rasipanje hrane, moramo da prevaziđemo ovaj problem“, dodao je Tomazoni.