U Crnoj Gori pokrenuta javna rasprava o Nacrtu zakona o solidarnom doprinosu

Ministarstvo finansija Crne Gore stavilo je na javnu raspravu Nacrt zakona o solidarnom doprinosu, prema kom država planira da kao privremenu kriznu meru uvede dodatni porez za sve kompanije čiji prihodi u prošloj i ovoj godini pređu pet miliona evra.

Sve kompanije koje su poreski obveznici shodno Zakonu o porezu na dobit pravnih lica i čiji prihodi u prošloj i ovoj godini pređu pet miliona evra, moraće državi da plate solidarni doprinos – porez na ekstraprofit, koji ministarstvo planira da uvede kao privremenu kriznu meru za dve godine, prenosi agencija Mina, pozivajući se na Vijesti.

Javna rasprava traje do 20. marta.

Ministarstvo je u obrazloženju predloga zakona navelo da, i pored negativnih uslova poslovanja, neki privredni subjekti ostvaruju povećanu dobit i taj porast je primetan u različitim delatnostima.

”Osnovicu solidarnog doprinosa za ovu i narednu godinu čini oporeziva dobit obveznika za prošlu i ovu godinu, utvrđena u poreskom bilansu u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica umanjena za iznos uprosečene oporezive dobiti obveznika utvrđene u poreskim bilansima za 2018, 2019, 2020. i 2021. godinu, uvećane za 20 odsto. Poreski period za koji se obračunava i plaća porez na solidarni doprinos su ova i naredna kalendarska godina. Stopa solidarnog doprinosa je proporcionalna i iznosi 33 odsto”, precizirano je u obrazloženju tog predloga zakona.

U obrazloženju predloga zakona je navedeno da se on uvodi zbog vanrednih događaja na globalnom nivou kojima je država izložena, te da je ista poreska mera primenjena i u drugim državama.

”Crna Gora se nalazi u vremenu velikih globalnih ekonomskih turbulencija koji su negativno uticali na građane i privredu. Glavni uzrok je rat u Ukrajini koji je izazvao veliki poremećaj u snabdevanju energenata i hrane na svetskom nivou, što je dovelo do neravnoteže na tržištu izazvane velikom potražnjom i nedovoljnom ponudom”, piše u obrazloženju.

Dodatno, protekle tri godine svetska ekonomija se susreće sa poremećajima izavanim pandemijom korona virusa.

U tim uslovima stanovništvo je suočeno sa stalnim rastom cena ključnih proizvoda.

“Pomenuta energetska i zdravstvena kriza negativno utiču na sve države na tlu Evrope, iako u različitoj meri. Kako bi se ublažile posledice ovih poremećaja vlada je u prošloj godine, donela čitav niz mera za zaštitu građana i privrede koji je usmeren na čuvanje standarda građana i osigurava visok rast privrede. Pravednost tog paketa mera ogleda se u tome što je usmeren upravo na one koje najviše pogađa rast cena i kojima je pomoć najpotrebnija”, piše u obrazloženju.

Sa jedne strane, taj paket mera je, kako se navodi, doneo ublažavanje rasta cena naftnih derivata, jer je Skupština Crne Gore 5. maja prošle godine donela zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, kojim je, data mogućnost vladi da u slučaju značajnijeg povećanja cena mineralnih ulja na svetskom tržištu, može doneti odluku o umanjenju iznosa akcize do 50 odsto za bezolovni benzin i gasna ulja, za period do tri meseca.

Važećom odlukom koja je na snazi, propisano je umanjenje od 15 odsto za bezolovni benzin i gasna ulja za period od 4. januara do 27. februara ove godine.

Sa druge strane, ograničine su cene osnovnih prehrambenih namirnica.

Sve navedene mere su učinjene s ciljem olakšavanja tereta negativnih okolnosti kod privrede i građana, međutim, kako je pojašnjeno, radi očuvanja ravnoteže između podsticaja i koristi u odnosu na celokupno društvo predloženo je uvođenje solidarnog doprinosa.

Kako se dodaje, upravo u cilju veće pravednosti ukupnog sistema izloženog globalnim vanrednim događajima države kao odgovor na njih uvode vanredne poreze koji imaju ograničeno vremensko trajanje i pogađaju one poreske obveznike koji su profitirali iz pomenutih ekonomskih, političkih i društvenih prilika.