Godina poskupljenja kvadrata, stranih kupaca i zakupaca i povratka u kancelarije

U godini za nama najviše se pričalo o cenama stanova za izdavanje, od toga da je u najvećim gradovima Srbije postalo nemoguće iznajmiti stan za manje od 300 evra (ili 500 u Beogradu) do toga da deo javnosti upozorava da je na delu prava kriza stanovanja, zbog koje prosečan građanin ne može više sebi da priušti da se skući.

Neki trendovi se, međutim, nisu probili do naslovnih strana – a oblikovali su 2022. kada je reč o tržištu nekretnina u Srbiji, ali i Evropi, bilo da se radi o porodičnim ili poslovnim nekretninama.

Republički geodetski zavod (RGZ) objavio je ove godine prvi Indeks cena stanova, koji je pokazao da su stanovi u novogradnji i starogradnji poskupeli za 38,08 odsto od prvog tromesečja 2019. godine do kraja oktobra ove godine, kao i da je u trećem tromesečju 2022. nastavljen oštar rast cena, ali uz pad broja prodatih stanova.

Iako su se neki ponadali da će globalne okolnosti – inflacija i posledični rast kamatnih stopa – uticati na pad tražnje za nekretninama, stručnjaci sa kojima je Biznis.rs razgovarao ukazuju da je manjak ponude novih stanova ključna poluga rasta cena kvadrata na tržištu Srbije, i da se to po svemu sudeći neće promeniti ni u godini koja je pred nama.

Predsednik Upravnog odbora „Klaster Nekretnine“ Nenad Đorđević ističe da je upravo Indeks cena stanova RGZ jedna od prekretnica na našem tržištu i svrstao ga u događaje koji su obeležili 2022 .godinu.

„Radi se o instrumentu za praćenje i analizu tržišta i tržišnih kretanja od neprocenjivog značaja, a koji će biti dodatno razvijen, s obzirom na to da je RGZ najavio da će objaviti i Indeks cena kuća, poslovnih prostora, kao i kompozitni indeks za celo tržište nekretnina. Radi se o alatu koji imaju i koriste sve razvijene ekonomije, jer su cene nekretnina među ključnim makroekonomskim pokazateljima“, istakao je Đorđević.

Naš sagovornik prepoznaje još jedan trend u 2022. godini, za koji veruje da je približio strukturu našeg tržišta nekretnina tržištima najrazvijenijih zemalja.

„Primetan je rast broja kupaca i zakupaca nekretnina iz inostranstva. Danas je najizraženije prisustvo državljana Rusije, ali treba imati na umu da su nekada najbrojniji ‘stranci’ na našem tržištu bili državljani bivših republika SFRJ i zemalja iz okruženja, da bi u prethodnih sedam-osam godina privlačili kupce iz udaljenijih država. Rat u Ukrajini, međutim, doprineo je da trend stranaca-kupaca i zakupaca ojača i da nas približi razvijenim zemljama. Osim Rusa, danas su brojni kupci iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Turske i Kine“, kaže Đorđević za Biznis.rs.

Godinu za nama, prema njegovim rečima, obeležio je i trend značajnog rasta cena kvadrata i prometa nekretnina na jugu i jugoistoku Srbije. Naš portal pisao je da su samo u Boru u poslednje tri godine cene kvadrata duplirane, dok su se kirije utrostručile.

„Na jugu i jugoistoku Srbije dešava se ono što se desilo u Beogradu i Vojvodini, samo sa zakašnjenjem. Bor je povukao taj rast cena, ali ne zaostaju toliko ni drugi gradovi, poput Niša i Leskovca, a posebno Niš kao treći grad po veličini u Srbiji“, rekao je Đorđević za Biznis.rs.

Održivost i način rada diktiraju trendove u oblasti poslovnih nekretnina

Pogled u budućnost tržišta poslovnih nekretnina u Jugoistočnoj Evropi ukazuje na tri ključna trenda, kaže za Biznis.rs Jana Jovanović, rukovodilac odeljenja za istraživanje tržišta za Jugoistočnu Evropu konsultantske kompanije CBRE, i ističe da su istraživanja te kompanije pokazala da ESG, hibridni način rada i lokacija mogu značajno uticati na donošenje odluka u sferi nekretnina.

„Analiza CBRE-a, koja obuhvata 18 zemalja i 38 gradova, među kojima je i Beograd, otkriva da i novoizgrađeni objekti, ali i postojeći koji su sertifikovani i ispunjavaju visoke ekološke standarde, mogu da ostvare veću cenu zakupnina u odnosu na nesertifikovane. Naknada za iznajmljivanje održivih poslovnih zgrada ustanovljena je na osnovu smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu, kao i nižih operativnih troškova. Ovo umnogome utiče na rast tražnje zakupaca koji su usvojili ESG standarde kao korporativna pravila, povećavajući komfor, ali i produktivnost zaposlenih koji rade u ovakvim objektima“, kaže Jovanović.

Sa druge strane, nakon promena načina rada koje je donela pandemija, tokom 2022. godine nastavljen je trend povratka u kancelarije, što ukazuje na značaj lokacije poslovnog prostora.

Tokom istraživanja CBRE, čak 90 odsto od 20.000 ispitanika širom Evrope istaklo je da u budućnosti želi da radi iz kancelarije bar jedan deo radnog vremena što, prema rečima naše sagovornice, ukazuje da još uvek postoji potreba za kancelarijskim prostorom.

„Kao ključni faktor pri određivanju učestalosti poseta kancelariji ispitanici su navodili kraće vreme putovanja do radnog mesta, na šta je ukazalo 67 odsto ispitanika, kao i samu lokaciju poslovnog prostora i dostupnost dodatnih sadržaja, što je navelo 54 odsto ispitanika. Ovo navodi na zaključak da je lokacija izuzetno važan faktor za zakupce, a samim tim i za investitore“, kaže Jovanović za Biznis.rs.

Još jedan trend svoj „koren“ vuče iz maloprodaje, gde je u tržnim centrima i retail parkovima u toku 2022. godine zabeležen oporavak broja posetilaca i prometa.

„U protekle dve godine e-trgovina preuzela je vodeću ulogu u načinu na koji potrošači biraju da obavljaju svoju kupovinu. Međutim, fizički trgovinski objekti identifikovani su kao preferirano mesto kupovine za sedam od deset kategorija proizvoda. Očekivano je da će se tradicionalna i prodaja putem interneta paralelno dalje razvijati jer su komplementarne, a kombinovanjem različitih kanala, oblika prodaje i povrata robe, garantuje se individualan pristup kupcima, ali i efikasnost u korišćenju skladišnog prostora, pa će tako svaki maloprodajni lanac naći odgovarajuću formulu za svoje poslovanje“, zaključila je Jana Jovanović.