Evropski komesar za unutrašnje tržište otvorio novi prostor za sukob Nemačke i Francuske

Mogu li nuklearke biti rešenje za proizvodnju čiste energije?

EUU fokusuVesti

28.7.2021 11:13 Autor: Gordana Bulatović 0

Mogu li nuklearke biti rešenje za proizvodnju čiste energije? Mogu li nuklearke biti rešenje za proizvodnju čiste energije?
U Evropskoj uniji sve češće se, kao izlaz iz trenutne krize koju nosi energetska tranzicija, pominje intenzivnije korišćenje nuklearne energije. Zato mnoge nije iznenadio... Mogu li nuklearke biti rešenje za proizvodnju čiste energije?

U Evropskoj uniji sve češće se, kao izlaz iz trenutne krize koju nosi energetska tranzicija, pominje intenzivnije korišćenje nuklearne energije. Zato mnoge nije iznenadio nastup evropskog komesara za unutrašnje tržište Tijerija Bretona (Thierry Breton) prilikom posete Madridu, kada je istakao da je rešenje za Evropu „povratak nuklearne energije kao izvora za proizvodnju vodonika“.

„Nuklearna energija je veoma dostupna i jeftina. Trebalo bi da razmišljamo da je koristimo, kako bismo olakšali razvoj čiste industrije vodonika u Evropi“, istakao je Breton.

Evropski komesar za unutrašnje tržište predlaže i korišćenje postojećih nuklearnih elektrana za elektrolizu, odnosno za proizvodnju vodonika iz vode, uz pomoć električne energije.

„To omogućava proizvodnju čistog vodonika i doprinosi razvoju novih industrija, dok čekamo da imamo dovoljno dostupne obnovljive energije“, rekao je Breton u govoru posvećenom, kako je najavljeno, „geopolitici tehnologije“.

Komesar Breton vidi vodonik kao ključnu tehnologiju u globalnoj konkurenciji za bogatstvo i uticaj.

„U vremenima rastućih političkih tenzija, EU se više ne treba oslanjati samo na privlačenje liberalnih vrednosti. Meka sila Evrope mora biti dopunjena tvrdom, jer je to rešenje za veću ekonomsku moć Evrope“, objasnio je komesar Breton.

Komesar za unutrašnje tržište EK dodaje i da teži „novoj, suverenoj međunarodnoj ulozi EU“.

„U novom geopolitičkom poretku, Evropa mora da deluje kao strateg, a ne samo kao tržište. Ako budemo izgubili još vremena, desiće se da naši sadašnji konkurenti – SAD, Kina, Južna Koreja i Japan budu ti koji će nam prodavati robu“, zaključio je Breton.

Govor evropskog komesara za unutrašnje tržište odmah je izazvao reakciju Nemačke. Ova zemlja svojevremeno se odlučila da ne želi da se na njenoj teritoriji grade nove nuklearke. „To nije ulazak u novo doba, već veštačko produžavanje veka nekontrolisane tehnologije“, poruka je zvaničnog Berlina.

U Francuskoj je, međutim, reakcija potpuno drugačija. U ovoj zemlji je danas udeo nuklearne energije u proizvodnji električne energije – 70 odsto. Za razliku od Nemačke, elektrane na ugalj koje štete klimi, gotovo da i ne postoje. Još, zapravo, rade dve, ali je plan da se i one isključe sa mreže najkasnije 2024. godine.

Nemačka je u potpuno drugačijoj situaciji. Iako je u ovoj zemlji udeo obnovljivih izvora energije znatno veći nego u Francuskoj, čini se da i to doseže do svojih krajnjih granica, imajući u vidu veliki otpor koji lokalno stanovništvo pokazuje prema izgradnji vetroturbina i dalekovoda. Još uvek do kraja nije jasno ni kako se prirodne fluktuacije u snabdevanju električne energije mogu uravnotežiti pomoću snage sunca ili vetra.

Savezna vlada Nemačke se zato veoma oslanja na mogućnosti koje će dobiti izgradnjom gasovoda Severni tok 2, jer veruje da će prirodnim gasom premostiti energetsku tranziciju.

Kako se može čuti u Berlinu, nakon definitivnog dogovora oko Severnog toka 2, očekuje se da u Nemačkoj u narednih deset do 15 godina dođe do porasta potražnje za prirodnim gasom, kada će nuklearne, a i postojeće elektrane na ugalj biti isključene.

Kako je jasno da je vodonik energija budućnosti Nemci smatraju da ga mogu dobijati, bar privremeno, od prirodnog gasa, dok Francuzi smatraju da je idealno praviti ga iz atomske električne energije.

U Briselu se može čuti da je izjava komesara Bretona samo probni balon, da bi se upravo videlo kako će koja država članica EU reagovati. Nijedna druga država, osim Francuske i Nemačke, za sada nije imala komentar.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...