Obaveza odabira revizora ističe 30. septembra

Kompletna revizija finansijskih izveštaja daje kompanijama poslovnu sigurnost jer dokazuje da su informacije u izveštajima realno i objektivno prikazane. Pored toga što su tačni finansijski izveštaji bitni za opšte poslovanje preduzeća, jer na osnovu njih možete da donosite dobre poslovne odluke i ubuduće, oni su takođe bitni i za banke i investitore radi procene ekonomskog rizika.

Bitno je napomenuti da privrednici imaju obavezu da najkasnije do 30. septembra poslovne godine na koju se revizija odnosi izaberu društvo za reviziju.

Pravna lica kod kojih skupština, odnosno organ utvrđen opštim aktom pravnog lica kod kojeg se vrši revizija – a koja finansijske izveštaje sastavljaju sa stanjem na poslednji dan poslovne godine koja je različita od kalendarske – biraju društvo za reviziju najkasnije tri meseca pre isteka tako određene poslovne godine na koju se revizija odnosi.

Revizija finansijskih izveštaja vrši se u skladu sa obavezom propisanom u članu 26. Zakona o reviziji, za pravna lica, odnosno preduzetnike koji ispunjavaju uslove propisane tim zakonom, kao i Zakonom o javnim preduzećima za sva javna preduzeća.

Predsednica udruženja Računovodstvena komora Srbije Snežana Mitrović kaže da revizorski izveštaj mora biti potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom klјučnog revizorskog partnera i sastavlјen u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima revizije.

Uz revizorski izveštaj u Agenciji za privredne registre (APR) obavezno se prilažu finansijski izveštaji koji su bili predmet revizije. Prilikom kontrole javnih preduzeća on predstavlja važan dokument na osnovu koga se zaključuje da li je bilo nenamenskog trošenja javnih sredstava i kako se upravlja javnim preduzećem.

“Revizorski izveštaj daje ocenu rada menadžmenta i koliku sposobnost i odgovornost imaju u vođenju poslovanja, raspolaganju resursima i kakve poslovne rezultate postižu, a posebno je važan akcionarima koji imaju akcije kao vlasništvo u kapitalu obveznika revizije”, objašnjava Mitrović.

Revizorski izveštaj predstavlja završnu fazu revizije koja se vrši na osnovu merodavnih poslovnih dokumenata, gde se proverava relevantnost i pouzdanost pozicija finansijskih izveštaja i računovodstvene isprave koje su evidentirane po osnovu poslovnih promena.

“Revizor ne može da izrazi pozitivno mišljenje kada uoči da postoje određene okolnosti koje mogu dovesti do materijalno značajnog uticaja na finansijske izveštaje u kojima bi bile iskazane pozicije koje ne bi bile pouzdane i relevantne, pa samim tim uticale na tačnost iskazanog poslovnog rezultata”, ističe naša sagovornica.

Ukoliko ne sadrži mišljenje sa rezervom, revizorski izveštaj pokazuje da obveznik primenjuje adekvatno propisanu regulativu i uspešno upravlja poslovnim procesima, što je pokazatelj da nema propusta u radu vezano za nepoštovanje zakona u poslovanju.

“Pozitivno mišljenje revizora je osnov provere za poslovne banke kod odobravanja izvora finansiranja i kredita”, zaključuje predsednica udruženja Računovodstvena komora Srbije Snežana Mitrović.