Srbija ove godine za populacionu politiku izdvaja 400 miliona dinara

Vlada Srbije donela je uredbu kojom se određuju sredstva za sprovođenje programa podrške populacione politike i u oblasti porodice i dece u zemlji za 2024. godinu. Za ovu meru opredeljeno je ukupno 400 miliona dinara.

Program dodele bespovratnih sredstava koji sprovodi Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave, ima za cilj poboljšanje demografskih parametara.

U planu programa navedeni su pored opšteg i pojedinačni ciljevi, kao što su ublažavanje ekonomske cene podizanja deteta, usklađivanje rada i roditeljstva, snižavanje psihološke cene roditeljstva, očuvanje i unapređenje reproduktivnog zdravlja, rešavanje problema neplodnosti.

Za korišćenje bespovratnih sredstava može se prijaviti jedinica lokalne samouprave koja će sprovoditi mere populacione politike i podrške u oblasti porodice i dece, a koja ispunjava uslove definisane javnim pozivom. Rok za podnošenje prijava je 15 dana od dana objavljivanja javnog poziva u Službenom glasniku Republike Srbije.

Maksimalnim sredstvima od 20 miliona dinara može se sufinansirati do 60 odsto procenjenih troškova predloženih mera populacione politike i podrške u oblasti porodice i dece.

Novac za sufinansiranje ovih mera može se dodeliti lokalnim samoupravama koje ispunajvaju sledeće uslove:

• Da su podnele popunjen obrazac prijave za sufinansiranje mera populacione politike i podrške u oblasti porodice i dece, sa potrebnom dokumentacijom u skladu sa javnim pozivom

• U trenutku zaključenja ugovora jedinica lokalne samouprave mora da ima u budžetu planirana sredstva za realizaciju projekta

• Neophodno je obezbediti tehničku dokumentaciju, kao i sve potrebne dozvole za realizaciju projekta

• Jedinica lokalne samouprave mora imati predložene mere populacione politike i podrške u oblasti porodice i dece u skladu sa ciljevima i namenom programa

Pregled dostavljene dokumentacije, proveru ispunjenosti uslova za dodelu sredstava, ocenu, rangiranje i odabir mera vršiće komisija za ocenjivanje, rangiranje i odabir predloženih mera populacione politike i podrške u oblasti porodice i dece, koju rešenjem obrazuje ministar za brigu o porodici i demografiju.

Iznos dečjeg dodatka premali, uslovi preoštri

Jelena Ćirić Nikolić, urednica portala Bebac, u razgovoru za Biznis.rs kaže je svaka pomoć dobrodošla i da je neophodna porodicama sa decom, ali da je potrebno napraviti razliku između jednokratne pomoći u vidu roditeljskog dodatka i dečjeg dodatka.

“Roditeljski dodatak je mera podsticanja rađanja, dok je dečiji dodatak vrsta socijalne mere za izuzetno ugroženu decu. Smatramo da bi on morao da bude mnogo veći jer trenutno iznosi nešto više od 4.000 dinara”, smatra Ćirić Nikolić.

Naša sagovornica ističe činjenicu da porodica mora biti na rubu egzistencije da bi dete uopšte ostvarilo pravo na dečji dodatak.

“Na primer, četvoročlana porodica u kojoj samo jedan roditelj radi za minimalac može da ostvari pravo na dečji dodatak. Ali, čim bi se ta plata povećala malo iznad minimalca oni već ne bi mogli da ispune uslove i dobiju dečji dodatak. Iznos po članu porodice je 12.000 dinara mesečno da bi se ostvarilo pravo na dečji dodatak”, objašnjava urednica portala Bebac.

Ona dodaje da je to minimum minimuma, jer ako deca idu u školu i u boravak samo tu se plaća hrana oko 6.000 dinara mesečno.

“Kada je reč o roditeljskom dodatku, on jeste veći nego što je bio i po našim propračunima pokriva za prvo dete neke osnovne stvari kao što su krevetac, kolica i pelene. Ali ako je za dete već potrebno i adaptirano mleko taj iznos koji se dobija ne može da pokrije i taj izdatak za godinu dana”, navodi naša sagovornica.

Ona naglašava da bi podrška mogla biti veća, ali naročito u vidu dečjeg dodatka.

“Mi tu vidimo ogroman problem. Uslovi za dobijanje podrške kao da su pravljeni da niko ne može da ih ispuni. Mi želimo da se deca rađaju, i u redu je podrška za rađanje, ali dalje, kada isteknu dve godine do kada se daje novac za drugo i treće dete, ona deca koja se nalaze ispod granice siromaštva, a kojih je prema podacima UNICEF-a bilo 28.000 tokom 2022. godine, nemaju sistemsku podršku do punoletstva”, zaključuje Jelena Ćirić Nikolić, urednica portala Bebac.