Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Više faktora utiče na neodrživost postojećih penzijskih sistema u svetu

Nema mnogo izbora – Niže penzije ili rad do 67.godine života

AnalizaIzdvajamoNovacOsiguranjeU fokusuVesti

10.3.2021 14:30 Autor: Gordana Bulatović 13

Nema mnogo izbora – Niže penzije ili rad do 67.godine života Nema mnogo izbora – Niže penzije ili rad do 67.godine života
Kovid kriza je, prema najnovijem izveštaju OECD, značajno povećala pritiske na održivost penzijskih fondova, uz procenu da bi se ti pritisci u budućnosti mogli... Nema mnogo izbora – Niže penzije ili rad do 67.godine života

Kovid kriza je, prema najnovijem izveštaju OECD, značajno povećala pritiske na održivost penzijskih fondova, uz procenu da bi se ti pritisci u budućnosti mogli samo povećavati.

Sve je veći broj ljudi koji radi u tzv. nestandardnim oblicima rada, kao što su samozaposleni. Oni su, procene su OECD, posebno ranjivi, obzirom da uglavnom uplaćuju minimalne iznose u penzijski fond, pa posledično imaju ili ih očekuju i minimalne penzije.

U zemljama, članicama OECD, penzionisani samozaposleni primaju 22 odsto nižu penziju od redovno zaposlenih. Srbija, kao i mnoge zemlje u regionu, imaju dodatni problem zbog činjenice da i oni koji rade za poslodavce često moraju da pristaju na uplatu minimalnih doprinosa, čak i kada imaju viša primanja, jer im gazde preko računa daju jedan deo plate i na njih plaćaju poreze i doprinose, dok se drugi deo isplaćuje “na ruke”.

Prema podacima zvanične statistike, oko 15 odsto zaposlenih u Srbiji ima minimalnu, zagarantovanu zaradu, a time i uplaćene najniže osnovice doprinosa, dok je polovina radno angažovanih u Srbiji sa platom ispod prosečne.

Kriza na tržištu rada koju je pojačala pandemija dovela je, prema procenama OECD, i da ljudi, zbog neredovnih prihoda, izdvajaju manje sume za dodatnu penziju u privatnim penzijskim fondovima, što će doneti kao realnost i to da, u vremenima kada budu stariji, neće imati dovoljno sredstava na ovim računima. Za mnoge zemlje, a među njima je svakako i Srbija, pravi je izazov kako motivisati zaposlene da dobrovoljno štede za starost. Kod nas, prema podacima NBS, trenutno posluju četiri društva za upravljanje, koja upravljaju imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova. Neto imovina fondova iznosi oko 46 milijardi dinara i povećava se, u proseku za 1,5 odsto po tromesečju.

Dostupni podaci NBS ukazuju da svega 9,4 odsto zaposlenih u Srbiji uplaćuje ili im poslodavac uplaćuje dodatna sredstva u privatne penzione fondove. Kako tek nešto manje od dve decenije u Srbiji i postoji mogućnost uplate sredstava u privatne penzione fondove, ne može se računati ni na velike iznose koje bi, eventualno, kao penzioneri mogli da koriste. Prema podacima OECD, u Americi polovinu penzije u proseku danas čine javna sredstva, a drugu sredstva iz privatnih penzionih fondova.

Na održivost trenutno važećih penzijskih sistema utiče i jedna dobra vest – duži životni vek. U prethodnih pet godina, najduže su, u proseku, živeli u Japanu – 87,5 godina, kao i u Švajcarskoj 81.6. Procene OECD, a koje ukazuju da će verovatno morati da dođe do reformi u oblasti penzija, govore da će stanovištvo u državama članicama ove organizacije do 2065. godine, u proseku živeti značajno duže – žene 3,9 godina duže, a muškarci – 4,5 godina više nego danas.

“Penzijski sistem se i u Srbiji, kao i najvećem broju drugih država mora prilagođavati. Ili ćemo produžiti radni vek do 67. godina, kako su to uradile neke zemlje ili ćemo morati, kao država, da smanjujemo penzije”, kaže za portal Biznis.rs prof. dr Gordana Matković, ekonomista, demograf i ekspert za socijalnu politiku, a koja je kao ministar za socijalna pitanja u Vladi Zorana Đinđića započela reforme penzijskog i sistema socijalne zaštite.

Ona napominje da je penzioni sistem osmišljen tako da se 40 godina radi, a da se 15 godina prima penzija.

“Prvu šemu obaveznog izdavanja za penzije odredio je nemački kancelar Oto fon Bizmark, 1889. godine. Kao granicu za povlačenje sa posla odredio je 70. godinu života, verujući da će do tih godina malo ko živeti. I, kasnije, kroz vreme, penzija je bila u funkciji pomoći porodici penzionera koji više ne može da se stara o sebi. Ideja obaveznog penzijskog osiguranja polazi od pretpostavke da nisu svi pojedinci dovoljno odgovorni da štede za starost. Uvodeći obavezno penzijsko osiguranje država primorava pojedince da izdvajaju deo svog tekućeg dohotka kako bi se osiguralo da imaju dovoljno sredstava, makar za zadovoljenje osnovnih potreba kada više nisu u stanju da zarađuju. Kako se unapređivao životni standard, a životni vek postajao sve duži, penzije su sve više služile ljudima da se u trećem dobu posvete sebi, putovanjima i mirnom životu”, objašnjava dr Matković.

Naravno, dodaje ona, reč je o penzionerima u bogatijim državama, gde su penzije bile takve da su mogle da podrazumevaju opušten život penzionera.

“Međutim, i u ovim državama je, zbog sve izraženijeg starenja nacije došlo do potrebe prilagođavanja sistema realnosti. Neke zemlje su, uz starenje nacije, kao problem imale i kasno zapošljavanje mladih. Poslednjih godina, kao veliki problem javila se i migracija, uglavnom mladih koji su bili obveznici penzionih doprinosa. Svi ti faktori su od velikog uticaja na stanje budžeta iz koga se isplaćuju penzije. Otkud česte potrebe za pomeranjem standarda”, zaključuje prof. Matković.

Prema važećem Zakonu, pravo na starosnu penziju u Srbiji mogu ostvariti muškarci sa 65 godina života i minimum 15 godina staža, kao i žene sa 63 godine i dva meseca i najmanje 15 godina staža, odnosno sa 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života.

Pravo na prevremenu starosnu penziju mogu ostvariti muškarci sa 40 godina staža i najmanje 59 godina života, kao i žene sa 39 godina i četiri meseca staža i najmanje 58 godina i četiri meseca života.

Prevremena starosna penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec koji nedostaje do navršenih 65 godina života, s tim da umanjenje ne može biti veće od 20,4 odsto.

  • Ljubinka

    10.3.2021 #1 Author

    Ko preživi do penzije…strašno!

    Odgovori

  • Irina

    10.3.2021 #2 Author

    a kad ce mladi da rade

    Odgovori

  • Anna

    10.3.2021 #3 Author

    Ovde ljudi masovno umiru pre nego što odu u penziju, a kada i dočekaju od nje ne mogu da prežive. Užas!

    Odgovori

  • Stefan

    10.3.2021 #4 Author

    Strasno

    Odgovori

  • GocaBG

    10.3.2021 #5 Author

    Osmisljeno da sto manje ljudi doceka penziju,koja je ponizavajuce mala….

    Odgovori

  • Tanja

    10.3.2021 #6 Author

    Jednog dana je neće ni biti! 😣

    Odgovori

    • Tina

      10.3.2021 #7 Author

      Ne bi trebalo da za sve zemlje budu isti uslovi za odlazak u penziji, jer i uslovi rada su razliciti

      Odgovori

  • Danijela

    10.3.2021 #8 Author

    Kako je pocelo, necemo je ni docekati ali nemamo sta ni da docekamo, na zalost.

    Odgovori

  • RATKA RAIČEVIĆ

    10.3.2021 #9 Author

    SUROV ZAKON ZA SRBIJU, DA NE MOŽE BIGTI GORI, RAČNICI PLATE ŠTO NEZPOSOBNI VODE ZEMLJU POGREŠNO!!!!!!!!!

    Odgovori

  • Anonimni

    10.3.2021 #10 Author

    NE MOŽE BITI GORE, DA SE ČOVEK ČUDI ŠTA SU SPREMNI DA NARODU RADE!!!!!

    Odgovori

  • Slobodan

    11.3.2021 #11 Author

    Prosečan životni vek u Srbiji je 73,4 godine a odlazak u penziju je sa 65 godina. Znači daleko smo od prosečnih 15 godina korišćenja penzije (kako je sam autor naveo da je neophodno za održivost penzija). Čini mi se da se autor ovog teksta zalaše za Bizmarkov sistem u Srbiji. Da je niko nedoživi. Pogotovo što se neuzima u obzir da će se posle korone smanjiti i prosečan životni vek.

    Odgovori

  • User

    11.3.2021 #12 Author

    Precizniji naslov je: Nema izbora – niže penzije i rad do 67. godine života.

    Odgovori

  • Ona

    11.3.2021 #13 Author

    Strasno odredjivati ko ce koliko da zivi stvarajucii krivicu kod nas penzionera sto smo zivi po ovome radi i umri ovamo svi humanisti vise nego strasno

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...