Evropa da ograniči Maskovu dominaciju

Novi šef Evropske svemirske agencije (ESA) Jozef Ašbaher (Josef Aschbacher) pozvao je evropske lidere da prestanu da olakšavaju ambicije Ilona Maska (Elon Musk) da dominira novom svemirskom ekonomijom, upozoravajući da izostanak koordinisane akcije znači da pomenuti milijarder sam „određuje pravila“.

On je ocenio da je spremnost Evrope da pomogne brzo širenje Maskove satelitske internet usluge Starlink rizično, jer ometa druge kompanije sa Starog kontinenta da ostvare potencijal komercijalnog prostora. „Vlade Evrope zajedno treba da imaju interes da daju evropskim provajderima jednake mogućnosti da deluju na poštenom tržištu“, rekao je Ašbaher, prenosi Irish Times, pozivajući se na Financial Times.

Nemačka je nedavno podnela zahtev Međunarodnoj uniji za telekomunikacije (ITU) koja koordinira korišćenje bežičnih frekvencija za prenos podataka da Starlinku dodeli dozvole za oko 40.000 satelita. Mask već ima odobrenje američkih regulatora za više od 30.000 satelita.

Mask je najavio ove godine da je njegova raketna kompanija SpaceX spremna da potroši do 30 milijardi dolara na proširenje programa Starlink. Ašbaher je ocenio da je Maskov Starlink već toliko veliki da je regulatorima ili rivalima teško da ih prate i sustignu.

„Imate jednu osobu koja poseduje polovinu aktivnih satelita u svetu. To je prilično neverovatno. De facto, on donosi pravila. Ostatak sveta, uključujući Evropu, jednostavno ne reaguje dovoljno brzo“, naveo je prvi čovek ESA.

Starlink i OneWeb koji podržava vlada Velike Britanije predvode kreiranje sistema od stotina i hiljada satelita u niskoj zemljinoj orbiti (LEO) kako bi obezbedili pristup širokopojasnom internetu regionima u kojima nije razvijena kablovska mreža. Kineska vlada i Amazonov projekat Kuiper planiraju da lansiraju svoje LEO konstelacije.

Nova generacija svemirskih kompanija, podstaknuta padom troškova lansiranja i jeftinijim satelitima, takođe ima cilj da pruži komercijalne usluge LEO sistema, kao što je posmatranje zemlje. Udruženje satelitske industrije procenilo je prošle godine da bi do 2029. godine u orbiti moglo biti više od 100.000 komercijalnih satelita.