Zahvaljujući javnoj podršci i privatnim sponzorima muzej Prado je finansijski stabilan

Uspešno poslovanje nezamislivo je ukoliko komunikacija kompanije ili institucije sa javnošću i klijentima nije na dobrom nivou. Komunikacija se razvija, prilagođava i poboljšava u odnosu na mesto i vreme gde se koristi.

Na predstojećoj jubilarnoj dvadesetoj PRO PR konferenciji koja će biti održana od 4. do 7. maja na Plitvičkim jezerima u Hrvatskoj, jedan od govornika na temu komunikacija i poslovanja biće i direktor za komunikacije španskog muzeja Prado Karlos Čaguaseda Alvarez (Carlos Chaguaceda Álvarez).

U intervjuu za Biznis.rs Alvarez govori o načinima poboljšanja komunikacija i značaju muzeja Prado za Španiju, turizam i ekonomiju ove zemlje.

Tema vašeg predavanja na predstojećoj PRO PR konferenciji je „kako poboljšati najbolje“. Da li to važi i za Prado?

„Kada neko govori u javnosti, prvi cilj je da privuče pažnju publike i mislim da je to što dolazim iz muzeja Prado moja prednost zbog važnosti ove kulturne institucije. Niko ne može ozbiljno pomisliti da treba poboljšati Prado, jer je on jedan od najpoznatijih muzeja na svetu sa najboljim zbirkama umetničkih genija poput Boša, Rubensa, Murila, Goje, Velaskeza, a mi kao ljudi koji se bave komunikacijama treba da iskoristimo značaj muzeja i da prezentujemo njegove prednosti, blago koje ima i dragoceno mesto u našoj kulturi. To je posao koji podrazumeva komunikacija u ovom slučaju, da građani budu svesni vrednosti kulture.“

Bili ste na važnim pozicijama u kompanijama Coca-Cola, Telefonica… Koliko se komunikacija na tim mestima razlikuje od ove u muzeju?

„Komunikacija ima dva osnovna cilja: da omogući da vaš brend bude poznat i voljen. U tom smislu ne postoji fundamentalna razlika između komunikacije potrošačke marke, u smislu da li je ona tehnološka ili brend nekog sjajnog fudbalskog tima ili velike kulturne institucije. Komunikacijom težite da svoju kompaniju postavite na stranu dobrih, onih koji vrede, u koje verujete i koje poštujete. Kada prodajete gazirano piće (napitak) pokušavate da se udaljite od konkurencije pridajući mu atribute koji prevazilaze materijalno (dobar provod, životna radost) kako biste izgradili brend. Takođe, kada kupujete cipele argument za to je retko kada povezan sa funkcionalnošću, odnosno više je zasnovan na emocijama. Muzej Prado je shvatio da ova logika sveta marketinga takođe funkcioniše i u kulturi. Muzej mora da pokaže svoju baštinu i njegove izložbene projekte, ali i koje su vrednosti koje je inspirišu i šta ga razlikuje od drugih.“

Kako se „komunicira“ u sistemu u kome radite?

„Komunikacija nije samo razgovor, ona je sve ono što mi u muzeju Prado radimo kako bismo svoje vrednosti uskladili sa idejom koju posetioci imaju o ovakvoj instituciji. Velike izazove predstavljaju dve stvari: pokretanje projekata i povezivanje sa medijima, kako bismo ostali relevantni, bez narušavanja onoga što čini srž muzeja. Sve mora biti lepo, dobro sprovedeno u delo, u skladu sa čvrstim idejama i povremeno treba uvoditi elemente novine, iznenađenja. Privući pažnju u društvu prezasićenom različitim porukama najveći je izazov sa kojim se oblast komunikacija suočava.“

Finansijska izdvajanja za kulturu u Srbiji su vrlo mala. Kakva je situacija u Španiji, kod vas u muzeju?

„Ovaj muzej je najprestižnija kulturna institucija za Špance i grb kulturne moći Španije u svetu. To je zaista veliki nacionalni muzej, predstavlja rezime istorije naše zemlje i kolekcije koje se u njemu nalaze pomažu u razumevanju Španije. Kada smo bili prva zapadna sila na svetu najbolji slikari i umetnici su dolazili u Madrid. Kada se hegemonija završila, to se osetilo i u našim zbirkama slika, te nema velikih autora iz 19. veka. Više od polovine posetilaca muzeja su stranci – 60 odsto, i ova institucija im je jedan od prioriteta pri dolasku u Madrid. Naš muzej je u dobrom ekonomskom stanju, zahvaljujući javnoj podršci, posetiocima i privatnim sponzorima muzeja. Nesporno je to da novca za kulturu u celom svetu uvek fali.“

S obzirom na to da ste na početku karijere radili kao ekonomski novinar, kako danas vidite ekonomiju Evrope, u svetlu globalnih dešavanja?

„Teško je kazati nešto drugačije od onoga što su svi stručnjaci i vlade rekli od početka rata u Ukrajini. Sirovine, troškovi i inflacija se nalaze na nekom rolerkosteru. Kamatne stope i javni dugovi zemalja rastu i čini se da tome uskoro neće biti kraja. Porodični prihodi su u padu i problemi sa nezaposlenima takođe rastu. Sve to se rešava koordiniranim merama i solidarnošću među ljudima. Najozbiljnije od svega je gubitak ljudskog života, katastrofa i nesreća koju rat donosi, kao i patnja ukrajinskog naroda.“

Šta „zelena komunikacija“ znači za vas i da li postoji neko pravilo za održivost u ovom trenutku?

„Mi moramo biti održiviji i smanjiti naš karbonski otisak na izložbama, umanjiti upotrebu papira za izradu brošura i okrenuti se osvetljenju koje se napaja sa obnovljivih izvora. Takođe, moramo pokazati da smo održivi i kroz poruke koje šaljemo, projekte i želju da se približimo građanima. Treba da sagledamo realnost iz te perspektive i da se pridržavamo vrednosti i uverenja koja su izvan onih svakodnevnih.“

Koji su izazovi u komunikacijama u bliskoj budućnosti?

„Najveći izazov je koristiti komunikacione kanale na onaj način koji nam omogućava da dopremo do društva onako kako želimo. Pad tradicionalnih medija, prema mom mišljenju, predstavlja problem kada je u pitanju prenošenje poruka fragmentiranom društvu. Društvene mreže su samo još jedan način da se dopre, posebno do mladih, ali ih ima toliko i prolazne su da je teško doći do opšte publike. Rešenje je da budete u mogućnosti da kreirate sadržaj koji može biti koristan, zabavan i da probudi radoznalost publike.“